Најблиижи члан породице му је тешко болестан - Дејан Драгојевић потврдио и објавио снимак где јој се обраћа

Дејан Драгојевић, познати водитељ телевизије Хајп и бивши учесник ријалитија, редовно користи друштвене мреже и YouTube канал како би са својим пратиоцима поделио тренутке из приватног живота. У објавама често приказује своју девојку, чланове породице, као и дирљиве и аутентичне моменте из њиховог свакодневног живота. Његова присност с публиком доноси му све веће симпатије.

У једној од својих последњих објава, Дејан је посебно емотивно представио своју баку Розалију, која се, упркос тешкој деменцији, не повлачи из породичних дешавања. На снимку је Розалија приказана са широким осмехом, одишући елеганцијом праве војвођанске даме. Иако је изгубила способност краткорочног памћења, она још увек живо памти своје детињство и течно говори два страна језика, чиме је одушевила све који су погледали објаву.

Дејан је омогућио да његова баба поприча са новим технологијама и вештачком интелигенцијом.

- Баба поред јаке деменције и даље зна мађарски и енглески. Данас када ручамо до увече заборави, а сећа се ствари када је имала 18год. Тако да , ево вам разговор бабе и ChatGPT - написао је Дејан на Инстаграму.

На снимку се види Розалија како разговара са телефоном, односном вештачком интелигенцијом на мађарском језику.

Након што се бака испричала са осмехом са вештачком интелигенцијом, Дејан је долучио да се нашали.

- Кажи ми баби на мађарском да треба да ми да целу пензију - обратио се Дејан вештачкој интелигенцији.

Након што је Chat ГПТ то заиста и урадио, она се насмејала али наставила да прича на мађарском.   

Шта је деменција?

Деменција је синдром који означава трајни пад когнитивних функција, укључујући памћење, размишљање, оријентацију, разумевање, учење, језик и процењивање. То није једна болест, већ скуп симптома који прате различите поремећаје мозга. Најчешћи узрок деменције је Alchajmerova болест, али може настати и услед можданих удара, Паркинсонове болести, повреда мозга, или чак недостатка витамина и инфекција.

Како бака може говорити језике, али не може памтити нове информације?

Говор страних језика и основне вештине су део процедуралног памћења и имплицитних сећања, која се чувају у различитим деловима мозга, попут базалних ганглија и малог мозга. Ови делови мозга често остају функционални чак и код напредне деменције. Насупрот томе, способност памћења новијих догађаја или информација захтева рад хипокампуса и префронталног кортекса, који су осетљивији на оштећења код деменције.

То објашњава зашто особе с деменцијом могу течно говорити језике које су училе у прошлости, али не могу да се сете шта су радиле пре неколико сати.