"Javili su nam - STRADAO JE" Bolna ispovest Anđele Đuričić o bratu koji je poginuo: "U nekom trenutku je on rekao da ide da se provoza..."

Ona je tada u bolnoj ispovesti ispričala da je ostala bez brata koji je nastradao u sabraćajnoj nesreći.

- Sedeli smo u kući, jednu noć, sve je bilo okej. Pričali smo o nekim planovima, večerali. U nekom trenutku je on rekao da ide da se provoza, da sipa gorivo i da se vraća odmah. Međutim, svoju sobu je nekoliko dana pre toga pospremio, što nije nikada do tada. On pođe onako i ne prođe ni pet minuta, zvoni tati telefon. Zove ga komšija da dođe hitno, Nikola je nastradao - započela je svoju ispovest Crnogorka. 

- Nismo mogli da verujemo, čovek je do malo pre bio tu. Pošli smo, naravno i ništa. Da, imao je saobraćajnu nezgodu na putu do pumpe. Koincidencija je to neka, da se nije desilo, rekla bih da je nemoguće, na putu do pumpe, duvao je neki jači vetar, nasuo je gorivo. Vratio se i sad ima ta velika krivina, kada je prošao nije bilo ništa, a kad se vraćao, drvo je palo na put baš iza krivine. Pokušao je da izbegne to drvo, jer ga je video i eto skrenuo je sa strane. Livada je bila, ali je on mislio da nema ništa, a po sred te livade se nalazila ogromna rupa i prosto, umesto da prođe ravno, upao je u rupu. Došli smo i zatekli smo strašnu situaciju - rekla je Anđela koja je imala 18 godina kada joj je brat nastradao.

- On je imao 21, 22 u tom trenutku. Nije bilo nade da mu se ukaže pomoć. Mama, tata i ja smo ga izvadili u onesvešćenom i katastrofalnom stanju. Bio je onesvešćen, ali mu je i dalje kucalo srce. Da, to je najteža slika koju sam videla u životu. Posle tog letovanja, gledali smo da pravimo planove za budućnost, to je bilo leto kada se planiralo i onda dođe scena kroz pet minuta, koju ću zauvek pamititi - govorila je Anđela kroz suze pre nekoliko meseci u emisiji "Premijera".

- Ja jako teško prihvatam ljude u život, ali se isto tako razdvajam teško i svaki put imam utisak da nisam stigla da im kažem. Koliko god mi volimo braću, sestre, babu, a nikad ne idemo za njima i govorimo im da ih volimo. Prosto, pokažemo šta osećamo. Mislim da sam ja neko ko voljene osobe stavlja ispred sebe. Uvek ostane to da ga mnogo volim. Da sam znala da dođem i da mu kažem da je najbolji brat na svetu, da je neko koga vredi imati, da sam ponosna, da volim što imam takvog brata u životu. ''Volim te", to su stvari koje nisam stigla da kažem. Dala bih sve na svetu da dođe i da mogu da mu kažem te neke stvari. Znaš kako, leto je i gužva je. Dok je došla Hitna, možda da je Hitna došla ranije, možda bi bilo drugačije. Nismo mogli da vozimo, jer ne smemo u tom stanju tela da vozimo tek tako. Čekali smo, sad se i ne sećam, jer mi je svaki minut kao godina bilo. Bilo je najviše 10 minuta, možda je bilo i pet, ali je meni svaki minut bio kao godina. Iskreno da ti kažem, mi svaki dan od tada, ponavljamo jedno drugom porodično da se volimo, da cenimo jedno drugo. Ne znaš koliko voliš nekoga, dok ga ne izgubiš. Cenimo svaki momenat i od tada smo povezani kao nikad do sada. Bitno mi je da znam u svakom momentu gde smo ako smo razdvojeni. Ja sve vreme razmišljam, meni je pet minuta promenila ceo život - plakala je Đuričićeva i dodala:

- Bio je sam u automobilu... Imao je dosta želja. Jako je loše kad neko iz kuće pođe, ali su definitivno najgore situacije kad pođe neko ko je mlad, pogotovo tragično nastrada. On je bio neko ko je tek krenuo da živi, neko iza koga ostaju porodica, devojka, prijatelji i sve ostaje neostvareno... Desila se situacija gde je tata govorio: "Ne može da se stane, mora da se ide dalje". I onda ja vidim kada ni on nema više snage, ali u praksi to nije tako. Mama, koja je prosto rodila to dete. Oni zaista žele da nam pomognu, da nas izvedu, ali oni ne mogu od te boli, koja ih razara. Ja moram u tom trenutku da se posvetim i u frizerskom salonu. U tim trenucima, roditelji su mi na neki način dali odgovornost. Tada je sve, na neki način, spalo na mene. Nema ko nije znao da se to nije dogodilo. U tom trenutku pitanje "Kako si" bilo najgore. Ja sam preuzela, zajedno sa sestrom, odgovornost.