Trnovit put Milana Miloševića: Voditelj prošao brutalnu torturu, a onda mu se život posle OVOG DOGAĐAJA promenio iz korena
Život u porodičnoj kući za Milana je bio jeziv, ali od batina nije mogao da se odmori ni u školi. Pohađao je Osnovnu školu "Jovan Popović" u Sremskoj Mitrovici, imao je sve petice, recitovao je, vodio radio stanicu, učio ruski jezik.
Voditelj "Zadruge" Milan Milošević prošao je trnovit put ka uspehu. On je od mesta ravnopravnog učesnika rijaltiija došao na poziciju voditelja, i to jednog od omiljenih kako među učesnicima, tako i među publikom.
Naime, Milan Milošević danas ima život iz snova, ali nisu mu uvek cvetale ruže.
Naprotiv, detinjstvo mu je bilo kao iz horor filmova! Ono što je on prevalio preko svojih leđa malo ko bi mogao. Osim što je svakodnevno gledao kako otac Stojan tuče majku Rajku, i sam je dobijao batine od tate, ali i od drugova iz škole. Doživeo je i veliku porodičnu tragediju kada mu se najstariji brat Nenad ubio. Pored svega toga, celog života je živeo sa spoznajom da je neželjeno dete.
- Mama je iz prvog braka imala Nenada, a sedam godina kasnije dobila je sina Zorana, koji se rodio sa cerebralnom paralizom. Tada su doktori rekli majci da više ne rađa. Međutim, pošto je otac bio alkoholičar, svaki put kada bi se napio, majka bi zatrudnela. Nikada mu to nije ni govorila, već je pune četiri godine stalno išla na kiretažu. Kada je ostala u drugom stanju sa mnom, tražila je od komšinice milion dinara na zajam za abortus. To je stalno radila jer nije imala para. Komšinica mi je spasla život jer joj je rekla: "Rodi ovo dete, doneće ti sreću." Poslušala je i dobile me 1. aprila, na svoj rođendan - započeo je tada svoju tešku životnu ispovest voditelj.
Milan kaže da mu je otac pod dejstvom alkohola postajao nasilnik, koji im je svima uništio živote. Sa njim je prošao svoje najgore trenutke.
- Mamu je tukao stalno! Ona se borila za nas. Radila je u njivi od sedam ujutru do sedam uveče. Kući je dolazila sa prstima krvavim od rada. Tako umornu, izmučenu otac ju je tukao s vrata. Bežali smo od njega kada vidimo da je pijan. Često smo spavali u kukuruzima. Tu smo čekali da on pogasi svetla i zaspi da bismo mogli da odemo i mi u svoje krevete. Dešavalo se da namerno zaključa kuću i onda smo noć morali da provedemo napolju. Ćebe smo za svaki slučaj uvek držali u šupi da bismo imali čime da se pokrijemo ako je napolju hladno - priseća se novinar. Te noći, kaže Milan, nekada su bile i bezbrižnije od onih koje je provodio kod kuće:
Otac nam je zabranjivao da okitimo novogodišnju jelku. Ja nikada za Novu godinu nisam imao jelku. Nisam slavio ni rođendane, ni druge praznike.
- Plašio sam se da zaspim kada je tu. Sluh sam toliko izoštrio da sam u svakom momentu po njegovom koraku znao u kom je delu kuće. Želeli smo da ga napustimo, da pobegnemo od njega, ali nismo imali gde. Majka i ja bismo se već nekako snašli, ali šta smo mogli sa mojim nepokretnim bratom? Nismo mogli da ga ostavimo! Danima smo sedeli u Centru za socijalni rad i tražili pomoć od nadležnih. Prijavljivali smo ga stalno policiji. Patrola dođe i ode, a onda mama dobije batine što ga je prijavila. Strašne stvari nam je radio: nije nam dao da imamo fiksni telefon, zabranjivao nam je da okitimo novogodišnju jelku. Ja nikada za Novu godinu nisam imao jelku.
Kao dete iz siromašne porodice, često je bio gladan, te je zato bio primoran da prvi dinar zaradi već sa 11 godina.
- Lepio sam neke koverte. Za 10.000 urađenih dobijao sam 50 maraka. Nije to bilo malo. Mogao sam da dam majci novac i da meni uvek nešto ostane. Samo sam ja mogao da joj pomognem, jer mi je jedan brat rođen bolestan, a drugi je poput oca bio alkoholičar. Od novca koji sam skupljao kupio sam sebi farmerke "levis 501". Mnogo sam ih želeo. To je bilo ostvarenje mog prvog sna, međutim, Nenad mi ih je uzeo. Zbog njega sam umeo preko noći da ostanem bez garderobe, jer je on bio kockar i prodavao je stvari iz kuće.
Mesec dana nakon što je te 1995. postao punoletan preminuo mu je otac.
- Dan pre njegove smrti posetio sam ga u bolnici. Seo sam pored oca, uhvatio ga za ruku i rekao mu: "Tata, ja sam." Počele su da mu idu suze niz lice. Tada sam mu sve oprostio. Sutradan su nam u sedam ujutru javili da je imao tri infarkta zaredom i da je preminuo. Nekoliko dana kasnije sam ga sanjao, a on mi je u snu rekao da sebi nikada neće oprostiti što nam je uništio živote.
Posle očeve smrti Miloševiću se život menja iz korena. Odlučuje da napusti Sremsku Mitrovicu, za koju ga vezuju samo loše uspomene, i seli se u Novi Sad. Iznajmio je stan i radio kao konobar sve do 1997. godine, kada je dobio poziv za odsluženje vojnog roka.
- Tada sam prvi put u životu imao slavlje. Prvi sam vojnik u opštini koji je sam sebi finansirao ispraćaj u vojsku. Pozajmio sam pare samo da bude zabava kao kod ostalih. Vojni rok sam služio u Kruševcu, u antibiološkoj hemijskoj odbrani. Tamo sam bio strah i trepet. Obožavali su me, prali mi veš... Ali u vojsci sam se zadržao samo dva i po meseca, jer su dijagnostikovali da sam emotivno i socijalno nezreo za odsluženje. Patio sam za mamom.
Milan se vratio u Sremsku Mitrovicu kod mame na nekoliko meseci, a potom je opet otišao u Novi Sad. Tamo se zaposlio na televiziji Jesenjin, gde je vodio emisiju kratke forme. Pošto to nije bilo dobro plaćeno, vratio se konobarisanju. Dve godine kasnije vest o smrti brata Nenada ga je vratila u rodni grad.
