Budite promena koju želite da vidite! Evo kako da vam SVAKI DAN BUDE SREĆNIJI OD PRETHODNOG!

 Neki od nas će sebi zadati realno ostvarive ciljeve kako bi svoj život učinili sadržajnijim, dok će drugi odabrati imperative za koje negde u startu znaju da ih se neće pridržavati. Sve je to ljudski jer - naročito na kraju po svemu drugačije 2020 - daje nadu da ćemo živeti bolje.
I zato mi iz redakcije NOIZZ-a imamo jednu novogodišnju odluku koja će nam svima puno značiti - gde god se nalazili, koliko god godina imali i kako god nam život izgledao.

Hajde da budemo dobri prema ljudima koji nas okružuju.

I pritom ne mislimo samo na one sa kojima delimo svakodnevicu - kao porodicu u kojoj smo rođeni ili onu koju smo sami zasnovali. To se ne odnosi samo na krug prijatelja i kolega sa posla, već i na one koji su u širem smislu deo našeg okruženja: druge narode, po kulturi različite od nas a ipak geografski bliske.

Budimo iskreni - često pod uticajem svojih roditelja, prijatelja i medija kreiramo predrasude i strahove "od drugih", koji nisu osnovani, i nisu razvijeni na osnovu našeg iskustva i znanja. Višedecenijske promene na ovim prostorima, često praćene otvorenim sukobima, u tome su samo odmogle.

Uslovile su da generacije koje stasavaju, poput vas koji ovo čitate, posmatraju svoje vršnjake iz ostalih delova Balkana kao narod sa kojima nemaju ništa zajedničko.

A činjenica je da je stvarnost potpuno drugačija. Ko bi bolje mogao da razume sve mene tranzicije koja je dugotrajna i komplikovana od ljudi sličnih godina iz, recimo, Hrvatske koja je u taj proces uplovila nekoliko godina pre nas? Da li bi Sarajevo ponovo moglo da bude žila pucavica razumevanja i zajedništva za dvadesetogodišnjake sada - baš kao što je bilo u vreme kad su naši roditelji bili mladi. I na kraju krajeva, zar nije najsvrsishodnije debatovati o muzici i stavu Due Lipe sa vršnjacima sa Kosova nego rantovati o tome na Tviteru?

Gde živi tolerancija?

U potrazi za inspirativnim razgovorom na ovu temu obratili smo se Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RYCO). Reč je o nezavisnoj međuvladinoj organizaciji koju su 2016. godine osnovale vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, sa ciljem negovanja, jačanja i promocije poverenja, tolerantnosti, mobilnosti, saradnje i dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz programe razmene mladih, podršku i finansiranje projekata koji okupljaju mlade.

Bez previše komplikovanja - RYCO traži načine da mlade motiviše da uče o svojim "komšijama", njihovoj kulturi, istoriji, pronađu sličnosti, razvijaju prijateljstva i izvan granica naše države i budu "openminded." Okupljanjem mladih iz regiona u obrazovnim, kulturnim, građanskim i društvenim aktivnostima, omogućava se mladim ljudima da međusobno dele iskustva, razbijaju predrasude, istražuju druge kulture, uče jedini o drugima i jedni druge. Na ovim prostorima često ljudi pre veruju predrasudama nego da sami nešto provere. Ne može neko da ti kaže "Hrvati su ovakvi a ti nikad nisi upoznao Hrvata", zar ne?

"Kako bismo stvorili okruženje koje podržava mlade, ulažemo u inovativne ideje i udružujemo se sa organizacijama i školama koje rade sa mladima iz različitih sredina i backgrounda. Kroz davanje grantova, uticanja na politiku i zagovaranje, naučili smo da su mladi na Zapadnom Balkanu spremni da se sastanu i razgovaraju o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti," rekli su nam u ovoj organizaciji.

Pomirenje kao ključna vrednost

Jedna od ključnih vrednosti za budućnost u regionu je pomirenje - kroz zajedničko iskustvo, saradnju, dijalog, toleranciju i stalnu razmenu mogu se izgraditi novi putevi za pomirenje ljudi koji bi inače ostali zarobljeni u prošlosti.

Do sada su pokrenuta 4 otvorena poziva za projekte razmene mladih i organizovano je na stotine aktivnosti kao što su treninzi i obuke, istraživački projekti, intitucionalni sastanci i informativne kampanje, dok su izgrađena brojna partnerstva sa lokalnim i međunarodnim organizacijama. Sledeće godine pokreće se i regionalni volonterski program kroz koji će mladi sa Zapadnog Balkana dobiti priliku da volontirajući provedu neko vreme u nekoj drugoj sredini. Takođe, u toku je i implementacija projekta koji podržava razvoj socijalnog preduzetništva i doprinosi regionalnoj sardanji kroz direktnu podršku za 137 mladih preduzetnika i preduzetnica sa Zapadnog Balkana.

Regionalna saradnja nije dominantan trend unutar Zapadnog Balkana, gde su politički odnosi napeti i gde se inicijative javljaju, ali se retko sprovode u delo. RYCO je stvoren i uprkos ovom trendu, a sama činjenica da je uspostvljen i da živi, podvlači da je jedan oblik saradnje ipak moguć na Zapadnom Balkanu.

Počećemo da živimo bolji život u boljem regionu, kada se svi okupimo i počnemo da gledamo na druge kao saveznike, a ne kao neprijatelje, kada naše društvo počne da rešava zajednička pitanja zajedno za opšte dobro, bez nepotrebnog takmičenja između sebe, već kada shvatimo da ne postoji bolji i drugi način osim onog u kojem radimo zajedno. Pomirenje je dugoročan i složen proces koji zahteva posvećenost na više načina i na svim nivoima. Ni mladi, ni RYCO, ne mogu sami da postignu ovaj zadatak. Zbog toga RYCO slogan nije „Mladi će stvoriti bolji region“ već „Bolji region počinje sa mladima“ (A Better Region Starts with You(th)).

Hajde da budemo promena koju želimo da vidimo. I svaka sledeća godina će biti srećnija, jer je mi takvom činimo.

* Ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti