Manjak znanja i višak samopouzdanja sada ima "službeno ime": Da li i ti imaš "simptome" ovog sindroma?

Jeste li ikada sreli nekoga ko veruje da zna sve, čak i kad je očigledno da ne zna? 

Ovaj fenomen, poznat kao Duning-Krugerov efekat, opisuje ljude koji precenjuju svoje znanje i sposobnosti. 

Pojam je prvi put definisan 1999. godine od strane psihologa Dejvida Daninga i Džastina Krugera sa američkog univerziteta Kornel.

Šta je Duning-Krugerov efekat? 

Duning-Krugerov efekat je kognitivna sklonost gde neobučene osobe donose netačne zaključke i odluke, ali njihova nekompetentnost ih sprečava da uoče svoje greške. 

Ove osobe veruju da su sposobnije nego što zaista jesu, dok visokoobučeni pojedinci često potcenjuju svoje veštine, što dovodi do "iluzije inferiornosti". 

Sokratov paradoks u modernom društvu 

Mudri Sokrat je pre 2000 godina rekao: "Znam da ništa ne znam." 

Danas, oni najobrazovaniji i najinteligentniji među nama spremni su da prihvate ovu izjavu, jer su svesni koliko toga još ne znaju. 

Nasuprot njima, osobe sa Duning-Krugerovim efektom često vode glavnu reč u društvu, nameću svoja mišljenja i donose odluke zasnovane na netačnim podacima, bez spremnosti da prihvate kritiku ili mišljenje kompetentnijih. 

Primeri iz svakodnevnog života 

Duning-Krugerov efekat se može prepoznati u različitim situacijama: 

94% profesora na fakultetu rangira svoj posao iznad kolega. 

96% pacijenata sa karcinomom smatraju da su u boljem stanju nego drugi oboleli. 

93% motorista veruju da su sigurniji vozači od proseka. 

90% studenata vidi sebe inteligentnijim od ostalih. 

Kako se nositi sa Duning-Krugerovim efektom? 

Studije pokazuju da nekompetentne individue mogu prepoznati i priznati svoj nedostatak veštine ako se adekvatno edukuju. 

Takođe, slične studije u Evropi pokazuju "prigušenje efekta", dok istraživanja među azijskim narodima otkrivaju da teže potcenjuju svoje sposobnosti kako bi se poboljšali.