Мањак знања и вишак самопоуздања сада има "службено име": Да ли и ти имаш "симптоме" овог синдрома?
Препознајте овај феномен у свом окружењу и радите на сопственом образовању како бисте избегли замке прецењивања или потцењивања својих способности.
Јесте ли икада срели некога ко верује да зна све, чак и кад је очигледно да не зна?
Овај феномен, познат као Дунинг-Кругеров ефекат, описује људе који прецењују своје знање и способности.
Појам је први пут дефинисан 1999. године од стране психолога Дејвида Данинга и Џастина Кругера са америчког универзитета Корнел.
Шта је Дунинг-Кругеров ефекат?
Дунинг-Кругеров ефекат је когнитивна склоност где необучене особе доносе нетачне закључке и одлуке, али њихова некомпетентност их спречава да уоче своје грешке.
Ове особе верују да су способније него што заиста јесу, док високообучени појединци често потцењују своје вештине, што доводи до "илузије инфериорности".
Сократов парадокс у модерном друштву
Мудри Сократ је пре 2000 година рекао: "Знам да ништа не знам."
Данас, они најобразованији и најинтелигентнији међу нама спремни су да прихвате ову изјаву, јер су свесни колико тога још не знају.
Насупрот њима, особе са Дунинг-Кругеровим ефектом често воде главну реч у друштву, намећу своја мишљења и доносе одлуке засноване на нетачним подацима, без спремности да прихвате критику или мишљење компетентнијих.
Примери из свакодневног живота
Дунинг-Кругеров ефекат се може препознати у различитим ситуацијама:
94% професора на факултету рангира свој посао изнад колега.
96% пацијената са карциномом сматрају да су у бољем стању него други оболели.
93% моториста верују да су сигурнији возачи од просека.
90% студената види себе интелигентнијим од осталих.
Како се носити са Дунинг-Кругеровим ефектом?
Студије показују да некомпетентне индивидуе могу препознати и признати свој недостатак вештине ако се адекватно едукују.
Такође, сличне студије у Европи показују "пригушење ефекта", док истраживања међу азијским народима откривају да теже потцењују своје способности како би се побољшали.