Užičani zahvaljujući ovoj ženi dobili "prevozno sredstvo do zvezda": Veličanstveni titan, ipak, ostao "u sivilu"
Jedan od najvećih arhitektonskih bisera "jugoslovenske ere" godinama je bio prepušten nemaru i zubu vremena. Situacija se ni do danas nije popravila, a ova, sada privatizovana građevina, još uvek čeka "bolje dane".
Preko četiri decenije, u gradu Užicu, na Trgu Partizana, impozantna građevina neobičnog oblika i visine dominira ovim prostorom i predstavlja jednu od najistaknutijih građevina u čitavoj zapadnoj Srbiji.
Reč je o hotelu Zlatibor koji je rađen po projektu poznate arhitektkinje Svetlane Kane Radević.
Realizacija između dve žene
Betonski neboder dobio je ime po obližnjoj planini Zlatibor, a ideja za njegovu gradnju javila se još 1958. godine, u ranim fazama planiranja projekta za Trg Partizana. Međutim, proces stvaranja hotela na trgu u Užicu je odlagan dugi niz godina.
Sa izgradnjom je započeto 1979. godine, a hotel je svečano otvoren 1981.
Na konkursu za izgradnju budućeg simbola grada Užica, kandidatkinje su bile dve žene, koje su u to vreme slovile za najbolje u domenu arhitekture - Svetlana Kana Radević i Jovanka Jeftanović.
Upečatljivi predlog Radevićeve je pobedio zbog vizuelne i estetske snage, izbora materijala i velike doze inovativnosti u arhitekturi tadašnje Jugoslavije.
Kritičari o delima Svetlane Kane Radević kažu da su ona "svečanosti za oko, prizori pred kojima ne možete ostati ravnodušni". Možda zbog nametljivog stila, gotovo svaki njen objekat je izazvao polemike u javnosti. Ravnodušnih nema. Svetlana je smatrala da je to dobro, jer je očigledno da njen rad "provocira":
Suština stvaranja i jeste u tome, jer se tako pokreću stvari, uvodi se nova estetika.
Raketa koja leti u budućnost i napredak
Jedinstveni karakter projekta Radevićeve ogleda se u "ogoljenoj" betonskoj fasadi koja zauzima čitavu površinu građevine.
Objekat oštrih ugaonih nagiba, dinamičnog oblika, odaje utisak izbijanja iz zemlje, te uzdizanja u nebesa. Tanki prozori zgrade dodatno doprinose osećaju leta u visinu.
Konačni rezultat je oblik rakete koja leti u nebo, ka zvezdama, te se logično nameće simbolika stremljenja ka progresu i budućnosti.
Hotel Zlatibor spada u dela arhitektonskog stvaralaštva Svetlane Kane Radević po kojem će ova dama biti poznata za i nakon života.
Ništa manje impozantna bila je i unutrašnjost hotela Zlatibor. U petnaestospratnicu smešteno je 148 soba, dva restorana, plesna dvorana i barovi. Postao je ekskluzivno mesto za noćne izlaske Užičana, ali i boravište brojnih turista.
Od ponosa do srama
Navodno, veličina i ambiciozni obim hotela nije bila prvobitna namera arhitektkinje. Prema jednoj priči, Kana Radević prvobitno je projektovala hotel na skromna četiri sprata, ali nakon što se sa njom sreo tadašnji gradonačelnik Užica, Petar Antonijević odlučila je da "sanja više", te je napravljen masivni neboder.
Među Užičanima ova građevina je poznata pod nazivom "Devojački san" zbog oblika koji mnoge asocira na falus, ali veliki broj njih ga nazivaju "Sivonja" zbog stanja u kakvom se hotel našao devedesetih, nakon privatizacije.
Nekadašnji ponos grada, pretvoren je u objekat sramote, a do današnjeg dana nije mnogo učinjeno po pitanju sanacije njegove nekada impozantne spoljašnjosti.
Danas, jedan deo prostorija hotela je renoviran, a gostima je na raspolaganju restoran sala, kafe bar, gril bar, igraonica za najmlađe, poslastičarnica, menjačnica, frizerski salon, butik, a ispred se nalazi parking prostor, nevedeno je na zvaničnoj stranici hotela Zlatibor.
Na sajtu koji objavljuje tekstove o arhitekturi bivše Jugoslavije i spomenicima izgrađenim na teritoriji bivše države mogu se pogledati fotografije unutrašnjosti hotela Zlatibor pred rušenje soba, tokom iznošenja nameštaja i pred najavljeno pravljenje stanova i poslovnih prostora (pogledajte klikom OVDE).
Objekat koji je bio statusni simbol grada Užica, oslikavao je prilike koje su se odvijale u čitavoj državi. Osamdesetih godina bio je simbol bezbrižnosti i napretka, devedesetih bede i propadanja, a 2019. godine definitivno je zatvorio svoja vrata za primarnu delatnost i čeka neka nova, nadamo se, bolja vremena.
