Kratka istorija hamburgera: verovali ili ne, stari Rimljani su ga prvi pravili, ali su dodavali mesu jedan neobičan sastojak!

Iako je jedan od najpopularnijih jela na svetu, poreklo hamburgera nije sasvim jasno, a moguće je da seže milenijumima unazad.

Naime, iako je danas hamburger, često nazivan samo burger, simbol američke kuhinje, slična jela su postojala u evropskim kuhinjama vekovima ranije. „Apicius“, kuvar sa drevnim rimskim receptima, neki čak iz ranog 4. veka, detaljno opisuje pripremu jela pod nazivom „isicia omentata“ – pljeskavica od usitnjenog junećeg mesa sa borovim iglicama, crnim i zelenim biberom i belim vinom. Ovaj delikates, koji i danas možete napraviti kod kuće, smatra se najranijom pretečom hamburgera.

Većina istoričara se slaže da hamburger duguje svoje ime nemačkom gradu Hamburgu, gde se još u srednjem veku usitnjena govedina mešala sa lukom i drugim začinima i pekla u obliku pljeskavica.

Tokom 19. veka, kada je započelo masovno naseljavanje američkog kontinenta, većina nemačkih migranata je isplovljavala upravo iz Hamburga, noseći sa sobom recept za "hamburški biftek" u Novi svet. Ovo jelo je steklo popularnost u Americi, posebno u restoranima blizu velikih luka, gde je privlačilo migrante i nudilo im utehu podsećajući ih na domovinu, piše Istorijski zabavnik.

Prvi hamburgeri su se služili bez hleba ili lepinje, što ih je činilo nepraktičnim za konzumiranje "s nogu". Budući da su često bili obrok za radnike u fabrikama, neki kreativni kuvar je došao na ideju da pljeskavicu stavi između dve kriške hleba. Vremenom su dodavani i drugi sastojci – začini, sir, povrće – što je hamburger učinilo pogodnim za prodaju na uličnim kioscima.

Ovaj sendvič je postao izuzetno popularan širom Amerike, posebno nakon što je povećana proizvodnja govedine i mašine za mlevenje mesa postale dostupne. Globalni koncept "brze hrane" učinio je ostalo, i tako je kulinarska legenda rođena!

Vrlo je moguće da je sve gorenavedeno zapravo samo to – priča! Jer, kako niko detaljno nije beležio razvojni put hamburgera, o njemu zapravo nema mnogo detaljnih istorijskih izvora. Zahvaljujući toj činjenici, mnogo je pojedinaca koji su tokom decenija tvrdili da su „baš oni“ napravili prvi burger kakvim ga danas poznajemo.

Američka legenda kao začetnika hamburgera pominje kuvara Luisa Lasena iz Nju Hejvena u Konektikatu koji je, priča kaže, kako bi gostima svog restorana ponudio nešto što mogu da pojedu u hodu, u ponudi imao domaće juneće meso u mekom, vrućem pecivu. Kao tvorci jela često se pominju i braća Frenk i Čarls iz Njujorka, Čarli Nagrin iz Viskonsina, Flečer Dejvis iz Teksasa...

Izvesni Lionel Sternberger iz Kalifornije obično se navodi kao najzaslužniji za dodavanje sira u hamburger. Radeći u sendvič baru svog oca on je, iz radoznalosti, na vreo komad mesa, stavio list sira koji se istopio. Tako je, po legendi, nastao prvi čizburger.

Sve ove priče imaju malo ili nimalo utemeljenja u realnosti, pa je zapravo jedino izvesno da je izumitelj savremenog hamburgera nepoznat. Vrlo je moguće da je više ljudi u isto vreme na različitim mestima počelo da pravi jelo koje mi danas zovemo hamburger.

Izbor hamburgera danas izgleda beskonačno. Među najpopularnijima su svinjski, pileći, ćureći, goveđi, pa čak i vegetarijanski hamburgeri. Ipak, uprkos eksperimentima sa različitim ukusima i dodacima, većina kuvara (a i konzumenata) reći će vam da se najbolji hamburger pravi isključivo od junećeg mesa, pri čemu se posebno ističe kvalitet angus junetine.