Kome smetaju cover verzije pesama, ko ih skida sa YouTube-a i zašto?

Uticala je na brojne sfere poslovanja i donela neizvesnost za mnoge industrije, a nije zaobišla ni muzičku. To su možda i najviše osetili izvođači. Kako su bili sprečeni da nastupaju, morali su da pronalaze alternativne načine da što većem broju publike, putem interneta, prenesu svoju emociju. Od tog momenta okolnosti u industriji muzike se menjaju i fokus se pomera sa nastupa uživo na internet i na platforme koje emituju muzički i zabavni sadržaj. Od tog trenutka pojavljuje se ogroman broj novih izvedbi starih pesama, a zajedno sa tim nastaju mnogi problemi koji su i danas prisutni među brojnim izvođačima.

Mnogi izvođači uspeli su da se proslave i dostignu ogroman uspeh gradeći svoje karijere kroz popularno “coverovanje” tuđih pesama. Ovakav tip “obrade” nije nikakva novost i u muzičkoj industriji postoji već dosta dugo, a zahvaljujući nekoj novoj noti koju daju originalnoj verziji, coveri su, baš kao i oni koji ih izvode, u kratkom roku stekli i širu publiku. Ako se ti coveri sviđaju publici i onima koji su ih napravili, gde onda tačno nastaje problem? Kome smetaju coveri, ko ih skida sa YouTube-a i zašto?

Kada se snimi cover neke pesme, ta pesma se potom postavi na muzičke platforme. Kada cover pronađe svoj put do striming servisa, neretko se desi da, “bezobrazni izvođač” originalne verzije čija je pesma “obrađena” skine taj video sa YouTube-a.

Zašto bi to neko radio? Zar nije i originalnom izvođaču u interesu da drugi ljudi, među kojima i njegova publika, čuju novu verziju? To bi trebalo originalnoj verziji da da na popularnosti, što bi izvođaču trebalo da bude kompliment… Da li je baš tako? Naravno da nije.

Često se dešava situacija u kojoj baš oni koji su uradili popularni “cover”, odnosno obradili nečiju pesmu i postavili je na YouTube ili na neku od striming platformi kao što su Spotify, Deezer, budu veoma ljuti na originalne izvođače koji su inicijalno izveli i snimili tu pesmu zato što su im “oborili video”. Međutim, šta se ovde zapravo desilo? Zašto je video oboren, ko ga je oborio, da li se o tome samo ili uopšte izvođač pita? Da li je u ovakvoj situaciji fer bilo koga kriviti?

U celoj ovoj zbrci često se zaboravlja jedna jako važna stvar: Da bi ta pesma bila otpevana i snimljena, ona je pre toga morala biti komponovana. Jedna pesma sastoji se od teksta, muzike i aranžmana. Ove tri stvari može da napiše jedna, dve ili više različitih osoba, svaka od njih ima autorska prava u meri u kojoj su doprineli nastanku muzičkog dela. Ove osobe nazivaju se autori. Shodno tome, autorska prava, ukoliko izvođač sam nije učestvovao u pisanju nekog od ova tri elementa, pripadaju isključivo autoru (ili koautorima).

S tim u vezi, možda i najveće pravo da se ljute ovde imaju autori. Zašto? Zato što su na ovaj način dovedeni u situaciju da je neko zloupotrebio njihovu imovinu, a potom još na toj imovini zarađuje novac (u ovom slučaju od pregleda i strimova) koji cover izvođač zadržava samo sa sebe. Na koji način sada ovo sve utiče na YouTube? Kako su na YouTube-u regulisana autorska prava i kakve tačno veze imaju YouTube, publishing kompanije i coveri pesama?

Kao što su se nekada odvajali prihodi za autore od prodaje ploča, kaseta i kompakt diskova, tako je i na svim platformama osmišljen način da se isplaćuju autorski tantjemi. Tako, na primer, YouTube odvaja za autore 12.5 odsto prihoda od pregleda, Spotify 25 odsto prihoda… Da bi autori mogli da dobiju prihode koji se za njih odvajaju, moraju da budu članovi kolektivne organizacije koja ima mogućnost da prikupi za njih ta sredstva ili da imaju publishera koji prikuplja sredstva u njihovo ime. Ovo delom može da se reši kroz kolektivne organizacije, međutim problem u našim kolektivnim organizacijama je taj što većina sredstava propadne, jer ne postoje adekvatni ugovori kolektivnih organizacija sa platfomama, što bi omogućilo isplate.

YouTube reguliše autorska prava kroz nešto što se zove “Content ID” sistem. Zahvaljujući njemu vlasnici fonograma i autorskih prava (teksta, muzike i aranžmana) ili videogramima, na različite načine polažu pravo nad sadržajem. Ipak, ono što izvođači i autori ne mogu da rade samostalno jesu klejmovi  i monetizacija autorskih tantjema. Baš zato, mnogi autori se odlučuju za saradnju sa publisherima.

DMCA Takedown, odnosno takozvani strajk na YouTube-u odnosi se na ozbiljnu povredu pravila ove platforme. U slučaju cover-a  to je povreda autorskih (koja mogu biti i video zapis i muzički zapis) i izvođačkih prava. Kada je upućen zahtev za uklanjanje sadržaja, odnosno kada publisher ili autor pošalju zahtev za uklanjanje sadržaja - strajk, administratori YouTube mogu da ukloni sadržaj, ograniče funkcije kanala ili čak suspenduju kanal ako se kršenje ponovi više od tri puta.

Klejmovi se odnose na polaganje prava na sadržaj od strane publisherske kompanije koja raspolaže autorskim pravima autora koje zastupa. Klejm služi da bi se označio sadržaj i njegov procentualni udeo koji pripada određenom autoru, na osnovu čega se odvajaju i isplaćuju prihodi za autora. Iako blaži od strajka, klejm može da dovede do toga da osoba koja je uradila cover pesme može, makar taj cover imao milionske preglede, da ostane potpuni bez zarade, jer postoji opcija da se sav prihod usmeri vlasniku autorskih prava, kao i da se ograniči vidljivost sadržaja u nekim zemljama.

Jedan od glavnih zaključaka ove teme svakako je taj da niko nije “zao”. Nije zao izvođač koji je uradio cover, nije zao ni izvođač koji je snimio original, niti su zli autori. Čitav ovaj proces može da bude veoma jednostavan i da funkcioniše u savršenoj harmoniji uz poštovanje određenih pravila i zahvaljujući grani muzičke industrije koja se zove publishing, a koja ima višestruke benefite i po izvođače i po autore.

Publisheri prikupljaju novčanu naknadu za autore čija je pesma coverovana, a za izvođače koji obrađuju tuđu muziku regulišu licence. zahvaljujući kojima će te pesme ostati na platformama. Na ovaj način svaka strana može da bude zadovoljna.

Jedna od najpoznatijih kompanija na Balkanu koja se bavi ovom granom muzičke industrije jeste EMDC Network. Pored toga što pomaže autorima da naplate svoja autorska prava iz celog sveta, u svom katalogu takođe broji i preko 200 autora čije legalne dozvole odnosno licence za cover mogu da obezbede kako bi se nastavilo neometano cover-ovanje pesmama bez brige da će YouTube ili druga muzička platforma da ukloni sadržaj.