Коме сметају цовер верзије песама, ко их скида са YouTube-a и зашто?

Утицала је на бројне сфере пословања и донела неизвесност за многе индустрије, а није заобишла ни музичку. То су можда и највише осетили извођачи. Како су били спречени да наступају, морали су да проналазе алтернативне начине да што већем броју публике, путем интернета, пренесу своју емоцију. Од тог момента околности у индустрији музике се мењају и фокус се помера са наступа уживо на интернет и на платформе које емитују музички и забавни садржај. Од тог тренутка појављује се огроман број нових изведби старих песама, а заједно са тим настају многи проблеми који су и данас присутни међу бројним извођачима.

Многи извођачи успели су да се прославе и достигну огроман успех градећи своје каријере кроз популарно “цоверовање” туђих песама. Овакав тип “обраде” није никаква новост и у музичкој индустрији постоји већ доста дуго, а захваљујући некој новој ноти коју дају оригиналној верзији, цовери су, баш као и они који их изводе, у кратком року стекли и ширу публику. Ако се ти цовери свиђају публици и онима који су их направили, где онда тачно настаје проблем? Коме сметају цовери, ко их скида са YouTube-a и зашто?

Када се сними цовер неке песме, та песма се потом постави на музичке платформе. Када цовер пронађе свој пут до стриминг сервиса, неретко се деси да, “безобразни извођач” оригиналне верзије чија је песма “обрађена” скине тај видео са YouTube-a.

Зашто би то неко радио? Зар није и оригиналном извођачу у интересу да други људи, међу којима и његова публика, чују нову верзију? То би требало оригиналној верзији да да на популарности, што би извођачу требало да буде комплимент… Да ли је баш тако? Наравно да није.

Често се дешава ситуација у којој баш они који су урадили популарни “цовер”, односно обрадили нечију песму и поставили је на YouTube или на неку од стриминг платформи као што су Spotify, Деезер, буду веома љути на оригиналне извођаче који су иницијално извели и снимили ту песму зато што су им “оборили видео”. Међутим, шта се овде заправо десило? Зашто је видео оборен, ко га је оборио, да ли се о томе само или уопште извођач пита? Да ли је у оваквој ситуацији фер било кога кривити?

У целој овој збрци често се заборавља једна јако важна ствар: Да би та песма била отпевана и снимљена, она је пре тога морала бити компонована. Једна песма састоји се од текста, музике и аранжмана. Ове три ствари може да напише једна, две или више различитих особа, свака од њих има ауторска права у мери у којој су допринели настанку музичког дела. Ове особе називају се аутори. Сходно томе, ауторска права, уколико извођач сам није учествовао у писању неког од ова три елемента, припадају искључиво аутору (или коауторима).

С тим у вези, можда и највеће право да се љуте овде имају аутори. Зашто? Зато што су на овај начин доведени у ситуацију да је неко злоупотребио њихову имовину, а потом још на тој имовини зарађује новац (у овом случају од прегледа и стримова) који цовер извођач задржава само са себе. На који начин сада ово све утиче на YouTube? Како су на YouTube-u регулисана ауторска права и какве тачно везе имају YouTube, публисхинг компаније и цовери песама?

Као што су се некада одвајали приходи за ауторе од продаје плоча, касета и компакт дискова, тако је и на свим платформама осмишљен начин да се исплаћују ауторски тантјеми. Тако, на пример, YouTube одваја за ауторе 12.5 одсто прихода од прегледа, Spotify 25 одсто прихода… Да би аутори могли да добију приходе који се за њих одвајају, морају да буду чланови колективне организације која има могућност да прикупи за њих та средства или да имају публисхера који прикупља средства у њихово име. Ово делом може да се реши кроз колективне организације, међутим проблем у нашим колективним организацијама је тај што већина средстава пропадне, јер не постоје адекватни уговори колективних организација са платфомама, што би омогућило исплате.

YouTube регулише ауторска права кроз нешто што се зове “Цонтент ИД” систем. Захваљујући њему власници фонограма и ауторских права (текста, музике и аранжмана) или видеограмима, на различите начине полажу право над садржајем. Ипак, оно што извођачи и аутори не могу да раде самостално јесу клејмови  и монетизација ауторских тантјема. Баш зато, многи аутори се одлучују за сарадњу са публисхерима.

ДМЦА Takedown, односно такозвани страјк на YouTube-u односи се на озбиљну повреду правила ове платформе. У случају цовер-а  то је повреда ауторских (која могу бити и видео запис и музички запис) и извођачких права. Када је упућен захтев за уклањање садржаја, односно када публисхер или аутор пошаљу захтев за уклањање садржаја - страјк, администратори YouTube могу да уклони садржај, ограниче функције канала или чак суспендују канал ако се кршење понови више од три пута.

Клејмови се односе на полагање права на садржај од стране публисхерске компаније која располаже ауторским правима аутора које заступа. Клејм служи да би се означио садржај и његов процентуални удео који припада одређеном аутору, на основу чега се одвајају и исплаћују приходи за аутора. Иако блажи од страјка, клејм може да доведе до тога да особа која је урадила цовер песме може, макар тај цовер имао милионске прегледе, да остане потпуни без зараде, јер постоји опција да се сав приход усмери власнику ауторских права, као и да се ограничи видљивост садржаја у неким земљама.

Један од главних закључака ове теме свакако је тај да нико није “зао”. Није зао извођач који је урадио цовер, није зао ни извођач који је снимио оригинал, нити су зли аутори. Читав овај процес може да буде веома једноставан и да функционише у савршеној хармонији уз поштовање одређених правила и захваљујући грани музичке индустрије која се зове публисхинг, а која има вишеструке бенефите и по извођаче и по ауторе.

Публисхери прикупљају новчану накнаду за ауторе чија је песма цоверована, а за извођаче који обрађују туђу музику регулишу лиценце. захваљујући којима ће те песме остати на платформама. На овај начин свака страна може да буде задовољна.

Једна од најпознатијих компанија на Балкану која се бави овом граном музичке индустрије јесте ЕМДЦ Network. Поред тога што помаже ауторима да наплате своја ауторска права из целог света, у свом каталогу такође броји и преко 200 аутора чије легалне дозволе односно лиценце за цовер могу да обезбеде како би се наставило неометано цовер-овање песмама без бриге да ће YouTube или друга музичка платформа да уклони садржај.