MAGIJA BEOGRADA: Najlepša NEPOZNATA mesta u prestonici koja ostavljaju bez daha! (FOTO)

"Grad koji neće zastrašiti putnika-namernika svojom veličinom, ali će ga stotinu nevidljivih niti zauvek privezati za svoje srce."

Ovim rečima je čuveni pisac i slikar Momo Kapor možda najbolje opisao Beograd, svoju veliku ljubav i neiscrpnu inspiraciju. I zaista, bio je u pravu: grad na ušću Save i Dunava svakog jutra iznova osvaja putnike-namernike i svoje stanovnike, a da niko ne zna kako mu to uspeva. Tek, oni koji ga jednom posete, po pravilu mu se uvek vraćaju. Da li je to zbog reke šetača u Knez Mihailovoj ulici ili šarenih izloga prodavnica koji uspešno "razbijaju" sivilo bučnog i zagušljivog Bulevara kralja Aleksandra?

Oni koji su spremni da istražuju kao nagradu spoznaće još mnogo dobrih razloga da se vrate Beogradu. Jer sledeća mesta, iako nepravedno zaboravljena, lepotom ne zaostaju za popularnim lokacijama u centru:

Topčider

Ako čeznete za mirnim gradskim kutkom gde vreme teče sporije, Topčiderski park je idealno mesto za vas. Najstariji park u Beogradu smešten je na bujnom topčiderskom brdu, a spoj predivne prirode, istorijskih znamenitosti i obližnjeg restorana nacionalne kuhinje vremenom ga je učinio omiljenim izletištem Beograđana.

Idilični pejzaž Topčidera očarao je i kneza Miloša Obrenovića koji je 1834. godine ovde sebi sagradio konak, a čuvarima strogo naredio da: "nikakva kola ne puštaju ovuda, da livade ne kvare!" Iznad konaka, na mestu gde mu je, prema legendi, Karađorđe poštedeo život u Prvom srpskom ustanku, srpski knez je podigao Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla.

Stari drveni mostići na reci Topčiderki upotpunjuju romantični ambijent parka i posebno su privlačni mladencima koji ovde dolaze da se fotografišu pre venčanja i tako sačuvaju uspomene na svoj "veliki dan".

Gospodar Jevremova ulica

Između Skadarske ulice i Kalemegdana nalazi se jedna od najstarijih ulica u Beogradu, ponos svakog Dorćolca. U Gospodar Jevremovoj ulici smešteno je nekoliko važnih institucija i spomenika srpske kulture i duhovnosti.

Muzej Vuka i Dositeja posvećen je dvojici velikana, prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, Vuku Stefanoviću Karadžiću. Zbog svoje arhitektonske i istorijske vrednosti, zdanje muzeja zaštićeno je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Vredna teatrološka građa koja svedoči o razvoju pozorišta u Srbiji od 18. veka do danas nalazi se u neposrednoj blizini, u Muzeju pozorišne umetnosti.

A da tragovi "pustog turskog" nisu potpuno iščezli i ustupili mesto modernom, jednoličnom Beogradu, dokaz je i Bajrakli džamija. Od završetka gradnje 1575. godine, ovo versko zdanje prošlo je kroz dramatične promene: pretvarana je u katoličku crkvu, paljena i obnavljana više puta, ali je ostala jedna od najlepših islamskih bogomolja na našim prostorima.

Česma Mehmed-paše Sokolovića na Kalemegdanu

Sigurno ste nebrojeno puta šetali Kalemegdanom prema Barutani, a da nijednom niste primetili jedinu sačuvanu zadužbinu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića u Beogradu.

Česma Mehmed-paše Sokolovića i ćuprija na Drini svedoče o plemenitom i sposobnom državniku koji je u Beogradu i Višegradu stvorio objekte od velike koristi običnoj raji.

Na izgradnji česme bili su angažovani najbolji majstori tog vremena; na njoj su vodu pile posade Gornjeg grada, a pretpostavlja se da je služila i za napajanje džamije sultana Sulejmana u blizini. 

Muzej kralja Petra I

Na padinama nekadašnjih topčiderskih vinograda nalazi se jedna od najlepših vila u Beogradu, okružena vrtom sa stablima magnolije i ginka starosti oko 110 godina.

Reč je o muzeju kralja Petra Prvog Karađorđevića koji je po povratku iz Prvog svetskog rata kuću dobio na korišćenje od trgovca Đorđa Pavlovića. 

Stogodišnja porodična vila na Senjaku još je 20-ih godina prošlog veka proglašena za Muzej kralja "Oslobodioca", ali je tek 2010. zaživela kao savremeni kulturni centar. Danas se u njoj organizuju raznovrsne kulturne manifestacije: izložbe, koncerti, književne večeri, kreativne radionice, pa čak i modne revije.

Voždovačka crkva

Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene jedan je od najstarijih beogradskih hramova, a nalazi se u mirnoj ulici Jove Ilića na Voždovcu. 

Hram je sazidan 1911. god na današnjem mestu, nakon izvesnog zastoja u gradnji usled nesporazuma oko odabira mesta gradnje.

Nažalost, hram je u periodu od 1912. do 1919. delio sudbinu svog naroda. Bio je opljačkan, odnešeno je jedno zvono, a krov i zidovi su pretili da se sruše. Posle rata, tačnije 1926. beogradska opština izdvaja finansije i daje stručnu radnu snagu za obnovu Voždovačke crkve. 

Crkvu Svetog cara Konstantina i carice Jelena danas odlikuje živ parohijski život koji se ogleda u dugogodišnjoj praksi održavanja duhovnih tribina, časova veronauke, radu sa mladima za šta je zaslužno sveštenstvo.

Beogradska "Sveta gora"

Mnoge Beograđane iznenadiće saznanje da Beograd ima svoju Svetu goru.

Na istočnoj padini Kosmaja, u ataru sela Nemenikuće, smešteni su ostaci manastirskog i dvorskog kompleksa Kasteljan despota Stefana Lazarevića, koji je danas nažalost prepušten zubu vremena. Ovaj manastir iz 15. veka je posvećen Svetom Đorđu, pa se na Đurđevdan ovde održava liturgija kojoj prisustvuju meštani.

Osim Kasteljana, na obroncima Kosmaja nicali su i drugi manastiri. Manastir Tresije imao je veliku prepisivačku školu, ali je doživeo sudbinu mnogih srpskih svetinja. Nakon seobe Srba 1690. godine, Turci su spalili Tresije, pa se na njihovom mestu danas nalazi obnovljen manastir.

No, Kosmaj krije još jedan dragulj srednjovekovne kulture i duhovnosti. Reč je o manastiru Pavlovac, čiji je ktitor takođe despot Stefan Lazarević. Izgrađen u maloj uvali, skriven strmim liticama i senovitom šumom, ovaj manastir je pružao izvesnu sigurnost i mir, pa je slavni srpski despot ovde obavljao svoje državničke poslove, čitao, pisao, lovio...

Agino brdo (Grocka)

Samo 500 metara od centra Grocke, odnosno 25 kilometara od Beograda, nalazi se Agino brdo sa koga se proteže izvanredan pogled na vinograde, reku Dunav, pitome rečne ade, brežuljke i ravnice, pa čak i smederevsku tvrđavu i vršačke vinograde!

Na ovom mestu otvoren je restoran koji je u staroj Jugoslaviji bio stecište elite i stranih delegacija. Počevši od Josipa Broza Tita, za stolovima restorana su viđeni ambasadori, glumci poput Sofije Loren, književnici, umetnici, astronaut Nil Arsmtrong. Na ovom mestu snimani su filmovi i serije ("Vruć vetar").

Ako ste ljubitelj reke i prirode i tražite spas od gradske vreve i gužve, Grocka može vrlo lako postati vaša omiljena destinacija.