МАГИЈА БЕОГРАДА: Најлепша НЕПОЗНАТА места у престоници која остављају без даха! (ФОТО)

"Град који неће застрашити путника-намерника својом величином, али ће га стотину невидљивих нити заувек привезати за своје срце."

Овим речима је чувени писац и сликар Момо Капор можда најбоље описао Београд, своју велику љубав и неисцрпну инспирацију. И заиста, био је у праву: град на ушћу Саве и Дунава сваког јутра изнова осваја путнике-намернике и своје становнике, а да нико не зна како му то успева. Тек, они који га једном посете, по правилу му се увек враћају. Да ли је то због реке шетача у Кнез Михаиловој улици или шарених излога продавница који успешно "разбијају" сивило бучног и загушљивог Булевара краља Александра?

Они који су спремни да истражују као награду спознаће још много добрих разлога да се врате Београду. Јер следећа места, иако неправедно заборављена, лепотом не заостају за популарним локацијама у центру:

Топчидер

Ако чезнете за мирним градским кутком где време тече спорије, Топчидерски парк је идеално место за вас. Најстарији парк у Београду смештен је на бујном топчидерском брду, а спој предивне природе, историјских знаменитости и оближњег ресторана националне кухиње временом га је учинио омиљеним излетиштем Београђана.

Идилични пејзаж Топчидера очарао је и кнеза Милоша Обреновића који је 1834. године овде себи саградио конак, а чуварима строго наредио да: "никаква кола не пуштају овуда, да ливаде не кваре!" Изнад конака, на месту где му је, према легенди, Карађорђе поштедео живот у Првом српском устанку, српски кнез је подигао Цркву Светих апостола Петра и Павла.

Стари дрвени мостићи на реци Топчидерки употпуњују романтични амбијент парка и посебно су привлачни младенцима који овде долазе да се фотографишу пре венчања и тако сачувају успомене на свој "велики дан".

Господар Јевремова улица

Између Скадарске улице и Калемегдана налази се једна од најстаријих улица у Београду, понос сваког Дорћолца. У Господар Јевремовој улици смештено је неколико важних институција и споменика српске културе и духовности.

Музеј Вука и Доситеја посвећен је двојици великана, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, Вуку Стефановићу Караџићу. Због своје архитектонске и историјске вредности, здање музеја заштићено је као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Вредна театролошка грађа која сведочи о развоју позоришта у Србији од 18. века до данас налази се у непосредној близини, у Музеју позоришне уметности.

А да трагови "пустог турског" нису потпуно ишчезли и уступили место модерном, једноличном Београду, доказ је и Бајракли џамија. Од завршетка градње 1575. године, ово верско здање прошло је кроз драматичне промене: претварана је у католичку цркву, паљена и обнављана више пута, али је остала једна од најлепших исламских богомоља на нашим просторима.

Чесма Мехмед-паше Соколовића на Калемегдану

Сигурно сте небројено пута шетали Калемегданом према Барутани, а да ниједном нисте приметили једину сачувану задужбину великог везира Мехмед-паше Соколовића у Београду.

Чесма Мехмед-паше Соколовића и ћуприја на Дрини сведоче о племенитом и способном државнику који је у Београду и Вишеграду створио објекте од велике користи обичној раји.

На изградњи чесме били су ангажовани најбољи мајстори тог времена; на њој су воду пиле посаде Горњег града, а претпоставља се да је служила и за напајање џамије султана Сулејмана у близини. 

Музеј краља Петра И

На падинама некадашњих топчидерских винограда налази се једна од најлепших вила у Београду, окружена вртом са стаблима магнолије и гинка старости око 110 година.

Реч је о музеју краља Петра Првог Карађорђевића који је по повратку из Првог светског рата кућу добио на коришћење од трговца Ђорђа Павловића. 

Стогодишња породична вила на Сењаку још је 20-их година прошлог века проглашена за Музеј краља "Ослободиоца", али је тек 2010. заживела као савремени културни центар. Данас се у њој организују разноврсне културне манифестације: изложбе, концерти, књижевне вечери, креативне радионице, па чак и модне ревије.

Вождовачка црква

Црква Светог цара Константина и царице Јелене један је од најстаријих београдских храмова, а налази се у мирној улици Јове Илића на Вождовцу. 

Храм је сазидан 1911. год на данашњем месту, након извесног застоја у градњи услед неспоразума око одабира места градње.

Нажалост, храм је у периоду од 1912. до 1919. делио судбину свог народа. Био је опљачкан, однешено је једно звоно, а кров и зидови су претили да се сруше. После рата, тачније 1926. београдска општина издваја финансије и даје стручну радну снагу за обнову Вождовачке цркве. 

Цркву Светог цара Константина и царице Јелена данас одликује жив парохијски живот који се огледа у дугогодишњој пракси одржавања духовних трибина, часова веронауке, раду са младима за шта је заслужно свештенство.

Београдска "Света гора"

Многе Београђане изненадиће сазнање да Београд има своју Свету гору.

На источној падини Космаја, у атару села Неменикуће, смештени су остаци манастирског и дворског комплекса Кастељан деспота Стефана Лазаревића, који је данас нажалост препуштен зубу времена. Овај манастир из 15. века је посвећен Светом Ђорђу, па се на Ђурђевдан овде одржава литургија којој присуствују мештани.

Осим Кастељана, на обронцима Космаја ницали су и други манастири. Манастир Тресије имао је велику преписивачку школу, али је доживео судбину многих српских светиња. Након сеобе Срба 1690. године, Турци су спалили Тресије, па се на њиховом месту данас налази обновљен манастир.

Но, Космај крије још један драгуљ средњовековне културе и духовности. Реч је о манастиру Павловац, чији је ктитор такође деспот Стефан Лазаревић. Изграђен у малој ували, скривен стрмим литицама и сеновитом шумом, овај манастир је пружао извесну сигурност и мир, па је славни српски деспот овде обављао своје државничке послове, читао, писао, ловио...

Агино брдо (Гроцка)

Само 500 метара од центра Гроцке, односно 25 километара од Београда, налази се Агино брдо са кога се протеже изванредан поглед на винограде, реку Дунав, питоме речне аде, брежуљке и равнице, па чак и смедеревску тврђаву и вршачке винограде!

На овом месту отворен је ресторан који је у старој Југославији био стециште елите и страних делегација. Почевши од Јосипа Броза Тита, за столовима ресторана су виђени амбасадори, глумци попут Софије Лорен, књижевници, уметници, астронаут Нил Арсмтронг. На овом месту снимани су филмови и серије ("Врућ ветар").

Ако сте љубитељ реке и природе и тражите спас од градске вреве и гужве, Гроцка може врло лако постати ваша омиљена дестинација.