NAJLUĐI NATPIS NA GROBLJU: Ispod ovog krsta, leži moja tašta! PAZI da je NE probudiš jer... (FOTO)

Verovatno svi u Srbiji znaju scenu na groblju iz "Kamiondžija" kada Lepa Brena peva budućem pokojniku kome sin diže večnu kuću dok je živ. Da je vidi, naravno, šta će mu posle takav luksuz! A uplašeni Jare, koji tek što se oporavio od padanja u nesvest, moli Paju da pobegnu glavom bez obzira. Komedija i veselje na groblju tako izgleda na televizijskim ekranima, a jedno groblje u susednoj Rumuniji je baš komediju i veselje pustilo da živi na njegovim spomenicima. Tamo su ispisane verovatno najneobičnijie i najduhovitije poruke nad grobovima na svetu.

Sve je počelo sredinom tridesetih godina kada je lokalni umetnik Stan Joan Patraš napravio prvi šareni spomenik i urezao u njega duhoviti epitaf. Veselo groblje (rum. Cimitirul Vesel) se nalazi u selu Sapanca u Rumuniji, a ime je dobilo zbog neobičnih, živopisnih spomenika koji duhovitim pesmama i crtežima prikazuju život pokojnika ili uzrok njegove smrti.

Meštanima sela Sapanca se dopao njegov način izrade nadgrobnih spomenika i počeli su da ih naručuju, pa je tako ubrzo selo dobilo novo, šareno groblje koje je zbog toga postalo poznato pod imenom Veselo groblje.

Tokom šezdesetih godina broj spomenika se popeo na 800, a groblje je postalo poznato široj javnosti početkom sedamdesetih kad ga je otkrio jedan francuski novinar i objavio reportažu o njemu.

Spomenici na Veselom groblju prave se od hrastovog drveta i ručno se rezbare, a iznad njega se obavezno stavlja krov. Patraš je u svoj rad uveo i simboliku, pa tako zelena boja označava život, žuta plodnost, crvena strast i crna smrt.

Boje se uvek nanose na plavu podlogu za koju je verovao da označava nadu, slobodu i nebo, a ta nijansa plave je zahvaljujući njemu postala poznata kao Sapanca plava.

Pored simbolike koju predstavljaju boje, na spomenike je stavljao i belu golubicu, za dušu pokojnika, ali i vranu koja je označavala sumnjivu smrt.

Sapanca je malo selo sa još manje tajni, pa tako i najprljaviji detalji iz života pokojnika često dospeju na nadgrobni spomenik.

Lokalna pijanica je tako sahranjena uz sliku crnog skeleta kako ga povlači dole, dok se on njiše sa flašom u rukama, a epitaf kaže: Joan Toaderu je voleo konje, ali je više od svega voleo da sedi u kafani pored tuđe žene.

Sve pesme na spomenicima na Veselom groblju pisane su na lokalnom maramureškom dijalektu rumunskog, a jedna od njih kaže sledeće: Ispod ovog teškog krsta leži moja tašta. Ti, koji prolaziš, pazi da je ne probudiš, jer ako se probudi, ima da dođe i odgrize mi glavu.

Patraš, koji je preminuo 1977. godine, izrezbario je sam svoj spomenik, a njegov posao je nasledio njegov učenik Dimitru Pop.

Dimitru kaže da se još nije desilo da nekom smeta kako je njegov srodnik predstavljen na nadgrobnom spomeniku jer im je bitno da ga pamte baš onakvog kakav je bio.

Veselo groblje predstavlja muzej na otvorenom i jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija Rumunije, a po broju turista je drugo najposećenije groblje na svetu, odmah iza Doline kraljeva u Egiptu.