Najžilavije stvorenje na svetu može da preživi 25 SATI RADIJACIJE KAO U ČERNOBILJU, a naučnici su konačno otkrili kako je to moguće
Šok!
Sićušni vodeni medved, poznat i kao mahovinasto prase, može da preživi radioaktivno zračenje u dozi koja odgovara izlaganju zračenju na najradioaktivnijem mestu nekadašnje nuklearke u Černobilju, i to tokom perioda od 25 sati.
Formula 1 u Meridianu - Savršen spoj najboljih kvota, zabave i adrenalina
KAKO SPREČITI ŠIRENJE KORONE JAVNIM PREVOZOM? Evo kako su to rešili u Seulu
Najžilavije stvorenje na svetu, koje pripada vrsti dugoživaca (tardigrada), izdržava toplotu od 150 stepeni Celzijusa i ekstremno niske temperature u kosmosu, može da oživi više godina nakon što se osušilo i izdržava pritisak šest puta veći od onog u Marijanskom rovu, na najdubljoj tački naše planete.
Razlog što podnosi hiljadu puta jaču radijaciju nego ostale životinje krije se u jedinstvenom proteinu koji proizvodi, tzv. "supresoru oštećenja" (engl: damage suppressor, Dsup).
Molekularni biolog Džejms Kadonaga i njegov tim sa Univerziteta Kalifornije, u San Dijegu, objasnili su kako protein deluje.
- Videli smo da ima dva dela. Jedan se vezuje za hromatin, a ostatak obrazuje neku vrstu oblaka, koji štiti DNK od hidroksilnih radikala.
Hromatin je kompleks u ćelijama koji sadrži DNK, a hidroksilni radikali su visoko reaktivna jedinjenja koja se proizvode u ćelijama pod dejstvom jonizujućeg zračenja. Tardigrada mogu da budu izloženi tim česticama kada se njihova mahovinasta, vlažna staništa isuše.
Profesor Kadonaga veruje da Dsup možda nije stvoren radi zaštite od radijacije, ali da je to koristan sporedni efekat sposobnosti preživljavanja u suvom okruženju. Dsup protein je otkriven 2016, kada je ustanovljeno da ublažava oštećenja DNK u ljudskim ćelijama izazvana rendgenskim zračenjem za 40 odsto.
Naučnici se nadaju da će im saznanja o tome kako se vodeni medved štiti jednog dana pomoći da tu sposobnost prilagode sebi.
- Teoretski, bilo bi moguće napraviti savršenije verzije Dsup radi zaštite DNK u različitim vrstama ćelija - kaže prof. Kadonaga i daodaje da bi protein mogao da nađe široku primenu, na primer, u ćelijskoj terapiji i dijagnostici.
