Најжилавије створење на свету може да преживи 25 САТИ РАДИЈАЦИЈЕ КАО У ЧЕРНОБИЉУ, а научници су коначно открили како је то могуће
Шок!
Сићушни водени медвед, познат и као маховинасто прасе, може да преживи радиоактивно зрачење у дози која одговара излагању зрачењу на најрадиоактивнијем месту некадашње нуклеарке у Чернобиљу, и то током периода од 25 сати.
Формула 1 у Меридиану - Савршен спој најбољих квота, забаве и адреналина
КАКО СПРЕЧИТИ ШИРЕЊЕ КОРОНЕ ЈАВНИМ ПРЕВОЗОМ? Ево како су то решили у Сеулу
Најжилавије створење на свету, које припада врсти дугоживаца (тардиграда), издржава топлоту од 150 степени Целзијуса и екстремно ниске температуре у космосу, може да оживи више година након што се осушило и издржава притисак шест пута већи од оног у Маријанском рову, на најдубљој тачки наше планете.
Разлог што подноси хиљаду пута јачу радијацију него остале животиње крије се у јединственом протеину који производи, тзв. "супресору оштећења" (енгл: дамаге suppressor, Дсуп).
Молекуларни биолог Џејмс Кадонага и његов тим са Универзитета Калифорније, у Сан Дијегу, објаснили су како протеин делује.
- Видели смо да има два дела. Један се везује за хроматин, а остатак образује неку врсту облака, који штити ДНК од хидроксилних радикала.
Хроматин је комплекс у ћелијама који садржи ДНК, а хидроксилни радикали су високо реактивна једињења која се производе у ћелијама под дејством јонизујућег зрачења. Тардиграда могу да буду изложени тим честицама када се њихова маховинаста, влажна станишта исуше.
Професор Кадонага верује да Дсуп можда није створен ради заштите од радијације, али да је то користан споредни ефекат способности преживљавања у сувом окружењу. Дсуп протеин је откривен 2016, када је установљено да ублажава оштећења ДНК у људским ћелијама изазвана рендгенским зрачењем за 40 одсто.
Научници се надају да ће им сазнања о томе како се водени медвед штити једног дана помоћи да ту способност прилагоде себи.
- Теоретски, било би могуће направити савршеније верзије Дсуп ради заштите ДНК у различитим врстама ћелија - каже проф. Кадонага и даодаје да би протеин могао да нађе широку примену, на пример, у ћелијској терапији и дијагностици.
