ODVRATNE SU i NIKO IH NE VOLI, a da li ste znali zbog čega je toliko teško ubiti BUBAŠVABU?
Institut za fiziologiju i ekologiju biljaka u Šangaju ih je proučavao.
Bubašvabe žive u najmračnijim, naprljavijim uglovima na planeti, a sada su naučnici otkrili kako uspevaju da opstanu u takvim uslovima i zašto ih je tako teško ubiti.
U njihovom DNK identifikovali su gene koji su zaslužni za to što mogu da jedu otrovnu hranu i što im na mestu izgubljenih udova izrastaju novi.
Pijete kafu više od TRI PUTA DNEVNO? Bolje nemojte da pročitate šta to radi VAŠEM ORGANIZMU
Američka bubašvaba (Pariplaneta americana) jedna je od najvećih vrsta insekata koji žive u blizini ljudi. Šuj Džan sa Instituta za fiziologiju i ekologiju biljaka u Šangaju proučavao ih je i identifikovao gene zbog kojih ih je teško uništiti.
Ova vrsta ima ukupno 20.000 gena - koliko imaju i ljudi.
Kosmičko KOVANJE u SVEMIRU! Otkriveno kako je ZLATO dospelo na zemlju!
Oni joj omogućavaju da oseti miris hrane i kontrolišu unutrašnji sistem za detoksikaciju, tako da se ne razbole ako pojedu otrovnu hranu. Neki im pomažu da se izbore sa infekcijama, zbog čega su otporne na život u nehigijenskim uslovima, a neki da im izrastu novi udovi.
Prošle godine, otkriveno je da ženke bubašvaba mogu godinama da se razmnožavaju i generacijama imaju samo žensko potomstvo, a da im pritom nije potreban nijedan mužjak. Američke bubašvabe mogu da proizvedu jajnu ćeliju putem partenogeneze, vrste aseksualne reprodukcije, pokazuje istraživanje Univerziteta Hokaido. Njihovi potomci se razvijaju samo iz majčine jane ćelije i uvek su ženke, ali mogu da prežive i same se razmnožavaju.
MOŽDA POSLEDNJI PUT: Da li će i sledeće godine biti pomeranja kazaljki na satu?
Za razliku od mužjaka, koji se bore kada su zajedno, ženke se okupljaju na gomili, usklađuju reproduktivne cikluse i imaju veće potomstvo nego što bi ga imale da su same.
