Šta radite sa odećom POKOJNIKA? Srbi masovno greše, sa ovim nema šale
Psiholozi veruju da stvari pokojnika mogu nenamerno podsećati na njega, dodatno opterećujući već ranjivu psihu onih koji su ga poznavali.
Vidovnjaci tvrde da osećaju energiju mrtvih predmeta i savetuju ljude da izbegavaju nošenje stvari teško bolesnih ili onih koji su patili pre smrti.
Crkva, s druge strane, smatra da stvari pokojnika treba podeliti siromašnima, da bi dobile novi život, a zauzvrat će oni moliti za pokojnikovu dušu.
Od davnina postoji verovanje da odeća pokojnika emituje negativnu energiju koja može štetiti živima, pa su se sve lične stvari često spaljivale. Ipak, mnogi misle da ako su imali topao odnos sa pokojnikom, njegove stvari mogu čuvati kao uspomenu, verujući da će on biti zadovoljan što njegove stvari i dalje žive umesto da budu bačene. Prema verovanju, odeća pokojnika može se nositi posle 40 dana. Postoje sujeverna pravila koja mogu imati psihološki učinak da odeća bude očišćena.
Stvari se mogu potopiti u slanu vodu, a zatim oprati. Nakon pranja, stvari se poškrope svetom vodom. Stvari se mogu razmenjivati.
Međutim, lične stvari pokojnika i posteljina se obično bacaju ili spaljuju. Za neke ljude odeća je uspomena, za druge bol, pa je neki pokušavaju pokloniti ili se osloboditi iste.
Neke pogrebne službe nude usluge preuzimanja stvari pokojnika i njihove distribucije ljudima u nevolji. Isto se može učiniti kontaktiranjem skloništa ili crkve.
Treba biti zabrinut ako osoba previše pažnje posvećuje odeći, fotografijama i ličnim stvarima pokojnika. Zaglavljivanje u prošlosti može ometati sadašnjost.
Koja su pravila?
Strogo je zabranjeno nošenje ličnih stvari pokojnika koje je često nosio ili koje su bile uz njega kada je smrt nastupila. Mnogi pokojnici se sahranjuju s burmom, satom ili krstom. Posebno treba biti oprezan sa stvarima osobe koja je umrla od teške bolesti ili nasilnom smrću.
Smatra se da se ostale stvari pokojnika ne smeju koristiti ili deliti pre 40 dana od smrti, jer prema hrišćanskim kanonima, duša još nije našla mir.
Pre upotrebe ili čuvanja nakita pokojnika, a koji nije bio na njemu u trenutku smrti, obavlja se poseban ritual: prvo se stavlja 9 dana u čašu čiste vode, zatim 9 dana u čašu soli, i na kraju 9 dana na prozorsku dasku da na njih padaju sunčevi i mesečevi zraci. Nakon toga, nakit se može posvetiti u crkvi.
Ezoteričari upozoravaju na ogledala pokojnika, jer reflektuju misli i osećanja i mogu naštetiti živima. Ogledala se poškrope svetom vodom i zapale se tri bele sveće. Ako plamen sveća gori mirno, sve je u redu. Ako pucketaju, dime se ili pocrne, ogledalo sadrži negativnu energiju.
Šta učiniti sa krstom pokojnika?
Pokojnik se obično sahranjuje s naprsnim krstom. Crkva smatra da se taj krst može nositi, ali je poželjno da se prvo posveti u crkvi.
U narodu se veruje da nije dobro nositi krst pokojnika, jer bi to značilo nositi tuđi teret. Krst se može pretopiti, pokloniti crkvi ili zakopati u vodu. U većini slučajeva, ovi krstovi se ne nose, već se čuvaju kao uspomena na pokojnika.