Svet obožava Pčelicu Maju, ali njen tvorac je bio nacista i tražio je SMRT za Jevreje (VIDEO)

Verovatno ne postoji čovek na svetu koji nije čuo za simpatičnu i predobru Pčelicu Maju, koja se otiskuje u beli svet iz košnice, tražeći prijatelje i avanturu. Ipak, pažljivo iščitavanje dela na osnovu kojeg su snimljene mnoge serije i filmovi priča drugu priču. 

Pogledajte OVDE kako je izgleda epizoda Sunđer Boba u kojoj Lignjoslav izvršava samoubistvo. 

Knjigu je napisao nemački pisac Valdemar Bonsels (1880 - 1952) a Pčelica Maja je ugledala svet 1912. godine. Iako samo delo slavi prirodu i lepotu življenja, moderni kritičari su primetili da ova besmrtna knjigu za decu i odrasle može da sadrži i političku poruku. 

U knjizi, Maja napušta košnicu u želji da istraži svet i time čini neoprostiv zločin prema svojoj zajednici, te biva proterana. Na svom čudesnom putovanju, ona upoznaje brojne insekte i ulazi u avanture. 

Kritičari napominju da Maja predstavlja sliku savršenog građanina (videćemo i kako), dok je košnica metafora za militarističko društvo. U knjizi, Maja se naljuti samo dva puta, što ukazuje na stavove autora o naciji i nacionalizmu. 

Prvo, u susretu sa skakavcem, Pčelica pobesni jer on ne zna da razlikuje ose i pčele. Maja mu besno objašnjava da su ose "beskorisna grupa bandita", i da nemaju "ni doma ni vere". Dakle, niža rasa. 

U drugom slučaju, Maja sreće muvu koja je naziva idiotom. Tada, inače mirna pčelica se razbesni i vikne na muvu da nauči da poštuje pčele i čak zapreti da će je ubosti žaokom. Što znači da ona zahteva poštovanje pod pretnjom nasilja, što je jedna od odlika agresivnog nacionalma. 

Takođe, čitava knjiga se bavi problematikom odnosa kolektivizma i individualizma. Maja je prognana zbog želje da bude sama i drugačija, ali joj zajednica na kraju ipak oprašta greh, kada ona upozori košnicu na napad koji ose spremaju. 

Dakle, njena lojalnost košnici (otadžbini) iedino može da je spasi. Zatim sledi sukob osa i pčela, a Bonsels veliča pčele koje su poginule u borbi, sve u skladu sa filozofijom "krvi i tla", tipičnom za nemački nacional-socijalizam.  

Pčele pobeđuju ose, a Maja biva pomilovana od "vlasti" jer je spasila košnicu, vraća se svojoj "naciji", i zatim postaje mentor mladim pčelama, dobra i pokorna građanka. 

Kada se ima u vidu da je kasnije, 1933. godine, u vreme jačanja Adolfa Hitlera i nacizma, Bonsels pisao da su Jevreji "smrtni neprijatelji" i "trovači kulture", jasno je da je ideje o višoj nemačkoj rasi autor "Pčelice Maje" imao i u vreme pisanja svoje najčuvenije knjige. 

Ipak, posle Drugog svetskog rata, autori serija i filmova su znatno promenili osnovnu ideju izvornog dela. U njima se pojavljuje Majin simpatični lenji prijatelj Pavo, kojeg nema u romanu, a armija mrava je prilično smotana i zabavna, što je daleko od militarističkih ideja Valdemara Bonselsa. 

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Japanci su snimili seriju "Pčelica Maja" i time je učinili planetarno popularnom. Postoji i sjajna serija "Pčelica Maja" u režiji Danijela Dude, koja je nastala 2012. godine. U njoj Maja živi na livadi kao slobodna pčela, a društvo joj prave balegar, skakavac Flip, Pavo i mnogi drugi likovi. Kroz seriju se provlači ideja da i individualac i slobodna ličnost mogu da pomognu zajednici, jer Maja i dalje čini sve da bi pomogla košnici, iako se odvojila od nje. 

Možda je drugačije od izvornog dela, ali poruka je mnogo lepša i pozitivnija, pogotovo za decu. Primera radi, u jednoj epizodi Maja želi da dovede svoje prijatelje, među kojima je glista, ali joj kažu da je to zabranjeno i da su samo pčele dobrodošle u košnicu. Ipak, Maja uspeva da ih uvede među pčele pod objašnjenjem da su to njeni prijatelji, bez obzira što su drugačiji.