Свет обожава Пчелицу Мају, али њен творац је био нациста и тражио је СМРТ за Јевреје (ВИДЕО)

Вероватно не постоји човек на свету који није чуо за симпатичну и предобру Пчелицу Мају, која се отискује у бели свет из кошнице, тражећи пријатеље и авантуру. Ипак, пажљиво ишчитавање дела на основу којег су снимљене многе серије и филмови прича другу причу. 

Погледајте ОВДЕ како је изгледа епизода Сунђер Боба у којој Лигњослав извршава самоубиство. 

Књигу је написао немачки писац Валдемар Бонселс (1880 - 1952) а Пчелица Маја је угледала свет 1912. године. Иако само дело слави природу и лепоту живљења, модерни критичари су приметили да ова бесмртна књигу за децу и одрасле може да садржи и политичку поруку. 

У књизи, Маја напушта кошницу у жељи да истражи свет и тиме чини неопростив злочин према својој заједници, те бива протерана. На свом чудесном путовању, она упознаје бројне инсекте и улази у авантуре. 

Критичари напомињу да Маја представља слику савршеног грађанина (видећемо и како), док је кошница метафора за милитаристичко друштво. У књизи, Маја се наљути само два пута, што указује на ставове аутора о нацији и национализму. 

Прво, у сусрету са скакавцем, Пчелица побесни јер он не зна да разликује осе и пчеле. Маја му бесно објашњава да су осе "бескорисна група бандита", и да немају "ни дома ни вере". Дакле, нижа раса. 

У другом случају, Маја среће муву која је назива идиотом. Тада, иначе мирна пчелица се разбесни и викне на муву да научи да поштује пчеле и чак запрети да ће је убости жаоком. Што значи да она захтева поштовање под претњом насиља, што је једна од одлика агресивног националма. 

Такође, читава књига се бави проблематиком односа колективизма и индивидуализма. Маја је прогнана због жеље да буде сама и другачија, али јој заједница на крају ипак опрашта грех, када она упозори кошницу на напад који осе спремају. 

Дакле, њена лојалност кошници (отаџбини) иедино може да је спаси. Затим следи сукоб оса и пчела, а Бонселс велича пчеле које су погинуле у борби, све у складу са филозофијом "крви и тла", типичном за немачки национал-социјализам.  

Пчеле побеђују осе, а Маја бива помилована од "власти" јер је спасила кошницу, враћа се својој "нацији", и затим постаје ментор младим пчелама, добра и покорна грађанка. 

Када се има у виду да је касније, 1933. године, у време јачања Адолфа Хитлера и нацизма, Бонселс писао да су Јевреји "смртни непријатељи" и "тровачи културе", јасно је да је идеје о вишој немачкој раси аутор "Пчелице Маје" имао и у време писања своје најчувеније књиге. 

Ипак, после Другог светског рата, аутори серија и филмова су знатно променили основну идеју изворног дела. У њима се појављује Мајин симпатични лењи пријатељ Паво, којег нема у роману, а армија мрава је прилично смотана и забавна, што је далеко од милитаристичких идеја Валдемара Бонселса. 

Током седамдесетих година прошлог века, Јапанци су снимили серију "Пчелица Маја" и тиме је учинили планетарно популарном. Постоји и сјајна серија "Пчелица Маја" у режији Данијела Дуде, која је настала 2012. године. У њој Маја живи на ливади као слободна пчела, а друштво јој праве балегар, скакавац Флип, Паво и многи други ликови. Кроз серију се провлачи идеја да и индивидуалац и слободна личност могу да помогну заједници, јер Маја и даље чини све да би помогла кошници, иако се одвојила од ње. 

Можда је другачије од изворног дела, али порука је много лепша и позитивнија, поготово за децу. Примера ради, у једној епизоди Маја жели да доведе своје пријатеље, међу којима је глиста, али јој кажу да је то забрањено и да су само пчеле добродошле у кошницу. Ипак, Маја успева да их уведе међу пчеле под објашњењем да су то њени пријатељи, без обзира што су другачији.