Da li praznujete Svetog Trifuna ili Dan Zaljubljenih? (ANKETA)
Večita dilema i tema oko koje se, verujemo, nikada neće saglasiti.
Bliži nam se 14. februar, a to znači samo jedno - večita dilema, debata i ubeđivanje, da li slavimo Dan zaljubljenih ili Svetog Trifuna? Ovaj "rat" iz godine u godinu, naročito na socijalnim mrežama, postaje prilično napet.
Dok jedan broj ljudi zdušno i vatreno govori protiv Dana Zaljubljenih i poziva se na korene, zagovarajući da se ne sme udarati na srpske običaje, tradiciju, nasleđe i identitet amerikanizovanjem ovog datuma, postoji i dobar deo ljudi koji ne vidi ništa loše u proslavljanju ljubavi. Nije na odmet pomenuti i da postoje oni kojima je apsolutno nevažno da li je Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih.
Tiktoker iz Amerike OČARAN Srbijom: Nakon posete glavnom gradu otkrio koja mu je OMILJENA PSOVKA
OVAJ TRIK iz vojske će vam pomoći da zaspite za 2 MINUTA: Svi tvrde da DELUJE, a evo kako funkcioniše
Znate li šta znače ove stare srpske reči? Mnoge od njih pale su u zaborav, a danas su gotovo potpuno iščezle iz jezika
Pre nego što vas pitamo u anketi koju možete videti na kraju ovog teksta, da li ste oni koji obeležavaju Svetog Trifuna ili pak Dan zaljubljenih, prvo da kažemo po nekoliko reči o oba praznika.
DAN ZALJUBLJENIH
Dan zaljubljenih (zapadnjački rečeno Valentinovo), praznik je koji se proslavlja 14. februara. Posredno ili neposredno ga obeležava veliki broj ljudi širom sveta iako je ovaj dan uglavnom radni.
Po prvi put sa romantičnom ljubavlju, povezan je u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama.
Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog Boga ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.
SVETI TRIFUN
Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. februara slave Svetog Trifuna, koji se smatra zaštitnikom vinograda, čuvarem useva od nepogoda i štetočina, ali i zaštitnikom iskrene ljubavi svih hrišćana. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Sveti Trifun - dan kada se bude priroda i ljubav, a zima popušta
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun. U "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića piše kako je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija. Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Narodna verovanja
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi. Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Srbija Danas/A.Rakić
