Kako proslaviti BOŽIĆ U STANU - Ovo je način da "darujete" OGNJIŠTE kojeg nema, jednostavan postupak sa BADNJAKOM
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a uveče unosi u kuću čime počinju Badnje veče i božićni običaji. Evo kako da sve ove običaje ispoštujete maksimalno i u gradu, stanu.
Narodni običaji vrlo su šaroliki u raznim delovima zemlje - po badnjak se negde odlazi u velikoj grupi, pa domaćini kreću uz pucnje u čezama, dok u drugim mestima domaćin ide u tišini, sa sinovima ili unucima.
Kad se badnjak unese na Badnje veče, negde se posipa žitom, ponegde maže medom i celiva, negde ga domaćice oblače u čistu košulju.
Da li je GREH MESITI ČESNICU na dan BOŽIĆA? Mati Glikerija dala odgovor, ovaj običaj predstavlja blagodat božiju
Sutra je BADNJI DAN - Ne započinjite svađu i nemojte ništa pozajmljivati, a evo šta još obavezno treba ISPOŠTOVATI
Ognjišta više nema, pa se badnjak loži u šporetu. Međutim, šta da rade oni koji žive u stanu? Koje običaje možete da prilagodite i da ispoštujete i bez slame prostrte po podu? Šta raditi sa badnjakom posle Božića? Kako da proslavite Božić u urbanim uslovima? Evo saveta.
Badnjak i malo slame ćete verovatno kupiti na pijaci, ali bez obzira na to ko ih kupi, u kuću bi trebalo da ih unese domaćin.
On kuca na vrata, a na pitanje "Ko je?", odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću". Domaćica otvara vrata sa rečima "Dobro veče, badnjače". Domaćin stupa u kuću desnom nogom i pozdravlja ukućane rečima "Dobro veče, srećno Badnje veče". Ukućani odgovaraju "Bog ti dobro dao i sreće imao", a domaćica i ćerke bace malo žita na badnjak i domaćina.
Domaćin obiđe s badnjakom po sobi, u svaki ugao baci po jedan orah. Domaćica i deca idu za njim pijučići kao pilići. Badnjak stoji prislonjen uz istočni zid, tamo gde su ikona i kandilo.
Večera je posna, a obavezna je badnja pogača - badnjača. Pred večeru svi ukućani treba da stanu zajedno i pomole se bogu, molitvama koje znaju. Pre nego što sednu za trpezu, čestitaju jedni drugima Badnje veče. Domaćin sedi okrenut istoku.
Na stolu treba da stoji sito sa jabukama, orasima, žitom, domaćica sakrije slatkiše za decu koja ih traže uz igru.
Badnje veče se provodi kod kuće, u mirnoj atmosferi i lepom raspoloženju. Međutim, u gradovima je sve češći običaj da se ljudi okupljaju u crkvenim portama. U porti se često može zajednički upaliti badnjak, a nekoliko listića možete da upalite na način prikladan u stanu. Možete odneti deo badnjaka u portu i tamo zapaliti. Deo badnjaka i slamu ostavite u kući.
Prvi gost u kući na božićno jutro je položajnik. On takođe stupa u kuću desnom nogom, a dočekuje ga domaćin. Njih dvojica se obično ne ljube, već "mirbožaju" - prislanjaju obraz uz obraz i razmenjuju pozdrav "Mir božji! Hristos se rodi" i odgovor "Vaistinu se rodi".
Pošto u gradskim stanovima nema ni ognjišta ni ložišta, položajnik ne može da džara vatru uz čuvene reči "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica". Međutim, važan je i običaj da položajnik daruje ognjište, pa zato danas on može da na istočnoj strani ostavi malo sitnog novca. Položajnik treba da posedi i popije kuvanu rakiju, a domaćica ga daruje čarapama ili peškirom, jabukom i kolačem koji je ispekla zajedno sa čestitkom.
Božićni ručak počinje česnicom koju je domaćica umesila u rano božićno jutro.
Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas i zatim se lomi česnica. Česnica se okreće kao slavski kolač a domaćin je prelije vinom. Kolač se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj koji dobije deo sa paricom biće srećan tokom cele godine.
Zatim ukućani čestitaju praznik rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi", a sledi doručak - prvi mrsni obrok posle dugog posta.
Na dan Božića porodica ne ide nikud od kuće, ali na drugi dan Božića valja se otići u posetu prijateljima.
Treći dan Božića, na Stevandan, valja izneti ostatak badnjaka i slamu iz kuće. Trudeći se da pronađu sebi najbliskiji način da proslave božićne običaje u urbanim uslovima, mnogi odluče da badnjak privežu uz drvo u gradskom parku uz objašnjenje da će poslužiti pticama za gnezda. Ovo podseća na nekadašnji običaj da se delovi badnjaka privežu za voćke kako bi se prizvao još bolji rod sledeće godine.
Valja se podsetiti da je ritualni deo običaja - onaj vidljivi - uvek bio promenljiv, ali da on nije dovoljan da bi se sačuvao i onaj osnovni, nepromenljiv deo.
To su želja za mirom, ljubav prema svima i dobre želje za sreću i blagostanje. Čestitajte Božić svima - lično onima kojima ste u mogućnosti, a drugima telefonom ili porukom - vera ne brani ni čestitanje SMS-om i elektronskim porukama.
Srbija Danas/Lepa i srećna/Prenela: J.Šipčić
