Како прославити БОЖИЋ У СТАНУ - Ово је начин да "дарујете" ОГЊИШТЕ којег нема, једноставан поступак са БАДЊАКОМ
Главни симбол Бадњег дана - бадњак - сече се у шуми, а увече уноси у кућу чиме почињу Бадње вече и божићни обичаји. Ево како да све ове обичаје испоштујете максимално и у граду, стану.
Народни обичаји врло су шаролики у разним деловима земље - по бадњак се негде одлази у великој групи, па домаћини крећу уз пуцње у чезама, док у другим местима домаћин иде у тишини, са синовима или унуцима.
Кад се бадњак унесе на Бадње вече, негде се посипа житом, понегде маже медом и целива, негде га домаћице облаче у чисту кошуљу.
Да ли је ГРЕХ МЕСИТИ ЧЕСНИЦУ на дан БОЖИЋА? Мати Гликерија дала одговор, овај обичај представља благодат божију
Сутра је БАДЊИ ДАН - Не започињите свађу и немојте ништа позајмљивати, а ево шта још обавезно треба ИСПОШТОВАТИ
Огњишта више нема, па се бадњак ложи у шпорету. Међутим, шта да раде они који живе у стану? Које обичаје можете да прилагодите и да испоштујете и без сламе прострте по поду? Шта радити са бадњаком после Божића? Како да прославите Божић у урбаним условима? Ево савета.
Бадњак и мало сламе ћете вероватно купити на пијаци, али без обзира на то ко их купи, у кућу би требало да их унесе домаћин.
Он куца на врата, а на питање "Ко је?", одговара "Бадњак вам долази у кућу". Домаћица отвара врата са речима "Добро вече, бадњаче". Домаћин ступа у кућу десном ногом и поздравља укућане речима "Добро вече, срећно Бадње вече". Укућани одговарају "Бог ти добро дао и среће имао", а домаћица и ћерке баце мало жита на бадњак и домаћина.
Домаћин обиђе с бадњаком по соби, у сваки угао баци по један орах. Домаћица и деца иду за њим пијучићи као пилићи. Бадњак стоји прислоњен уз источни зид, тамо где су икона и кандило.
Вечера је посна, а обавезна је бадња погача - бадњача. Пред вечеру сви укућани треба да стану заједно и помоле се богу, молитвама које знају. Пре него што седну за трпезу, честитају једни другима Бадње вече. Домаћин седи окренут истоку.
На столу треба да стоји сито са јабукама, орасима, житом, домаћица сакрије слаткише за децу која их траже уз игру.
Бадње вече се проводи код куће, у мирној атмосфери и лепом расположењу. Међутим, у градовима је све чешћи обичај да се људи окупљају у црквеним портама. У порти се често може заједнички упалити бадњак, а неколико листића можете да упалите на начин прикладан у стану. Можете однети део бадњака у порту и тамо запалити. Део бадњака и сламу оставите у кући.
Први гост у кући на божићно јутро је положајник. Он такође ступа у кућу десном ногом, а дочекује га домаћин. Њих двојица се обично не љубе, већ "мирбожају" - прислањају образ уз образ и размењују поздрав "Мир божји! Христос се роди" и одговор "Ваистину се роди".
Пошто у градским становима нема ни огњишта ни ложишта, положајник не може да џара ватру уз чувене речи "Колико варница, толико здравља, колико варница, толико среће и весеља, колико варница, толико парица". Међутим, важан је и обичај да положајник дарује огњиште, па зато данас он може да на источној страни остави мало ситног новца. Положајник треба да поседи и попије кувану ракију, а домаћица га дарује чарапама или пешкиром, јабуком и колачем који је испекла заједно са честитком.
Божићни ручак почиње чесницом коју је домаћица умесила у рано божићно јутро.
Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, па преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас и затим се ломи чесница. Чесница се окреће као славски колач а домаћин је прелије вином. Колач се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај који добије део са парицом биће срећан током целе године.
Затим укућани честитају празник речима "Христос се роди" и "Ваистину се роди", а следи доручак - први мрсни оброк после дугог поста.
На дан Божића породица не иде никуд од куће, али на други дан Божића ваља се отићи у посету пријатељима.
Трећи дан Божића, на Стевандан, ваља изнети остатак бадњака и сламу из куће. Трудећи се да пронађу себи најблискији начин да прославе божићне обичаје у урбаним условима, многи одлуче да бадњак привежу уз дрво у градском парку уз објашњење да ће послужити птицама за гнезда. Ово подсећа на некадашњи обичај да се делови бадњака привежу за воћке како би се призвао још бољи род следеће године.
Ваља се подсетити да је ритуални део обичаја - онај видљиви - увек био променљив, али да он није довољан да би се сачувао и онај основни, непроменљив део.
То су жеља за миром, љубав према свима и добре жеље за срећу и благостање. Честитајте Божић свима - лично онима којима сте у могућности, а другима телефоном или поруком - вера не брани ни честитање СМС-ом и електронским порукама.
Србија Данас/Лепа и срећна/Пренела: Ј.Шипчић
