Predstavlja NAJDRAGOCENIJI predmet u kući pored ikone, nikada ne prodaje, već se nasleđuje SA KOLENA NA KOLENO - evo zašto valja da se PALI KANDILO u domu
Ono je plamen svetlosti, vere i nade
U Crkvi i u kući se pred molitvu pali kandilo koje gori tokom liturgije i molitve. Mnogi vernici se pitaju zašto se to pali kandilo pred ikonom, koja je svrha kandila i koje značenje ima upaljeno kandilo pred ikonom Isusa Hrista, Bogorodice ili svetitelja kome se molimo.
"Prilazi mi mladić u gomili ljudi, hvata me za ruku!" Reči oca Predraga Popovića OPOMENA su ZA SVAKOG Srbina i pravoslavca
Mati EFIMIJA SAVETUJE - Evo šta da radite kada se ŽELJA NE OSTVARUJE, poslednje što treba je očajavati I PLAKATI
Reč kandilo dolazi od latinske reči candela što znači sveća. U hrišćanskoj Crkvi, kandilo se stavlja ispred Svetih ikona. Kandilo koje se nalazi ispred Razapetoga, u oltaru, održava se uvek upaljenim i zbog toga se naziva "neugasivo" kandilo.
Takođe se stavlja pred kućni ikonostas i pali se svakoga dana, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. To je običaj koji čuva duboku hrišćansku simboliku vezanu za Svetlost Hristovu koja obasjava svakog čoveka, predstavlja nadu, koja teši i saučestvuje u beskrajnim satima samoće.
Paljenje kandila sadrži u sebi simboliku darivanja žrtve poštovanja i časti prema Bogu i Njegovim svetiteljima. Takođe, simbolizuje Hristovu Svetlost koja osvetljava svakog čoveka, kao što simbolizuje i poznatu Božju zapovest da mi, hrišćani, treba da budemo svetlost svetu.
Jelej, tj. ulje koje gori u našim kandilima, "jelej Božiji preslikava" , piše Sveti Simeon Solunski. Milost Božija koja se projavila kada se Nojev golub vratio u barku da bi označio kraj potopa, noseći u kljunu maslinovu grančicu; ili kada je Isus, moleći se usrdno, zalio kapljicama svoga znoja maslinu, pod kojom je klečao one stradalne noći na Maslinovoj Gori, sve to simbolizuje svetlost kandila.
Naravno, ne treba da zaboravimo koliko je beskrajno uzvišenija od materijalne ona unutrašnja, svetoduhovna svetlost. Pisao je bogonosni otac Grigorije Nazijanzin: ''Osvetlimo jezik", a dopunjava njegov kritičar: "Da li je to zaista postignuto?".
Ulje simbolizuje beskrajnu milost Božiju, ali i kandila simbolizuju Crkvu koja prenosi Božansku milost i prosvećuje. Kandila simbolizuju, nesumnjivo, i same svetitenje čija je Svetlost zablistala, prema rečima Gospodnjim: "pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima".
Mnogo je razloga zbog kojih bi mi, hrišćani, trebali da palimo kandilo:
- da nas podseća na potrebu za molitvom
- da osvećuje prostor i odgoni mrak tamo gde preovlađuju sile zla
- da nas podseća da je Hristos jedina istinita Svetlost i da je vera u Njega Svetlost
- da nas podseća da naš život treba da bude svetao
- da nas podseća na to da, kao što je kandilu potrebna naša ruka da bi se upalilo, tako je i duši potrebna ruka Božija, tj. Njegova blagodat
- da nas podseća na to da naša volja mora da gori i da se žrtvuje
- radi ljubavi Božije
Ulje u kandilima treba da bude maslinovo i naravno, koliko je moguće, što boljeg kvaliteta. Inače, Gospod se molio u Maslinovom vrtu, a hram sa kandilima se preobraća u novi vrt maslina (misli se na ulje) i božanske milosti. Ulje u kandilima nas podseća na Božije milosrđe, a njihova svetlost na naš život koji treba da bude svetao i svet.
Blještavost (sjaj) hrama simbolizuje božansku svetlost prisustva Božijeg koje prosvećuje srca ne samo novokrštenih nego svih hrišćana. Gospod je ovu veliku istinu o Sebi projavio kroz sledeće reči: "Ja sam svetlost svijetu" (Jov. 8.12). On je svetlost ne samo zbog Njegovog učenja, već pre svega zbog Njegove svetle pojave. To se naručito potvrđuje kroz Njegovo čudesno Preobraženje gdje "se zasija lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost" (Mat. 17,2).
U besedi "Na gori" Gospod je, savetujući svoje učenike, rekao: "Vi ste svetlost svetu... tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima''(Mat. 5,14-16).
Ovde se jasno vidi da svetlost Hristovih učenika predstavljaju dobra dela njihovog svetoduhovnog života. Svetitelji će u drugom životu ličiti na Gospoda, postaće ''bogovi po blagodati''. Ovo jasno izražava Gospod kroz proročke reči: "Tada će pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca svoga".(Mat. 13,43).
