Представља НАЈДРАГОЦЕНИЈИ предмет у кући поред иконе, никада не продаје, већ се наслеђује СА КОЛЕНА НА КОЛЕНО - ево зашто ваља да се ПАЛИ КАНДИЛО у дому
Оно је пламен светлости, вере и наде
У Цркви и у кући се пред молитву пали кандило које гори током литургије и молитве. Многи верници се питају зашто се то пали кандило пред иконом, која је сврха кандила и које значење има упаљено кандило пред иконом Исуса Христа, Богородице или светитеља коме се молимо.
"Прилази ми младић у гомили људи, хвата ме за руку!" Речи оца Предрага Поповића ОПОМЕНА су ЗА СВАКОГ Србина и православца
Мати ЕФИМИЈА САВЕТУЈЕ - Ево шта да радите када се ЖЕЉА НЕ ОСТВАРУЈЕ, последње што треба је очајавати И ПЛАКАТИ
Реч кандило долази од латинске речи цандела што значи свећа. У хришћанској Цркви, кандило се ставља испред Светих икона. Кандило које се налази испред Разапетога, у олтару, одржава се увек упаљеним и због тога се назива "неугасиво" кандило.
Такође се ставља пред кућни иконостас и пали се свакога дана, у складу са православном традицијом. То је обичај који чува дубоку хришћанску симболику везану за Светлост Христову која обасјава сваког човека, представља наду, која теши и саучествује у бескрајним сатима самоће.
Паљење кандила садржи у себи симболику даривања жртве поштовања и части према Богу и Његовим светитељима. Такође, симболизује Христову Светлост која осветљава сваког човека, као што симболизује и познату Божју заповест да ми, хришћани, треба да будемо светлост свету.
Јелеј, тј. уље које гори у нашим кандилима, "јелеј Божији пресликава" , пише Свети Симеон Солунски. Милост Божија која се пројавила када се Нојев голуб вратио у барку да би означио крај потопа, носећи у кљуну маслинову гранчицу; или када је Исус, молећи се усрдно, залио капљицама свога зноја маслину, под којом је клечао оне страдалне ноћи на Маслиновој Гори, све то симболизује светлост кандила.
Наравно, не треба да заборавимо колико је бескрајно узвишенија од материјалне она унутрашња, светодуховна светлост. Писао је богоносни отац Григорије Назијанзин: ''Осветлимо језик", а допуњава његов критичар: "Да ли је то заиста постигнуто?".
Уље симболизује бескрајну милост Божију, али и кандила симболизују Цркву која преноси Божанску милост и просвећује. Кандила симболизују, несумњиво, и саме светитење чија је Светлост заблистала, према речима Господњим: "пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима".
Много је разлога због којих би ми, хришћани, требали да палимо кандило:
- да нас подсећа на потребу за молитвом
- да освећује простор и одгони мрак тамо где преовлађују силе зла
- да нас подсећа да је Христос једина истинита Светлост и да је вера у Њега Светлост
- да нас подсећа да наш живот треба да буде светао
- да нас подсећа на то да, као што је кандилу потребна наша рука да би се упалило, тако је и души потребна рука Божија, тј. Његова благодат
- да нас подсећа на то да наша воља мора да гори и да се жртвује
- ради љубави Божије
Уље у кандилима треба да буде маслиново и наравно, колико је могуће, што бољег квалитета. Иначе, Господ се молио у Маслиновом врту, а храм са кандилима се преобраћа у нови врт маслина (мисли се на уље) и божанске милости. Уље у кандилима нас подсећа на Божије милосрђе, а њихова светлост на наш живот који треба да буде светао и свет.
Бљештавост (сјај) храма симболизује божанску светлост присуства Божијег које просвећује срца не само новокрштених него свих хришћана. Господ је ову велику истину о Себи пројавио кроз следеће речи: "Ја сам светлост свијету" (Јов. 8.12). Он је светлост не само због Његовог учења, већ пре свега због Његове светле појаве. То се наручито потврђује кроз Његово чудесно Преображење гдје "се засија лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост" (Мат. 17,2).
У беседи "На гори" Господ је, саветујући своје ученике, рекао: "Ви сте светлост свету... тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима''(Мат. 5,14-16).
Овде се јасно види да светлост Христових ученика представљају добра дела њиховог светодуховног живота. Светитељи ће у другом животу личити на Господа, постаће ''богови по благодати''. Ово јасно изражава Господ кроз пророчке речи: "Тада ће праведници засијати као сунце у Царству Оца свога".(Мат. 13,43).
