Srbi, POMOLITE SE Svetom Jovanu Zlatoustom, a ŽENE da IZBEGAVAJU ovaj kućni posao, smatra se velikim grehom
U nedelju, 26 novembra, pravoslavna crkva i njeni vernici obeležiće praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.
Sveti Jovan Zlatousti bio je carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. On je i autor knjige „O sveštenstvu“, a nadimak Zlatousti dobio je zbog svojih retoričkih sposobnosti. Sveti Jovan Zlatousti bio je veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast.
MONSTRUOZNO - Snaja ZABRANILA SVEKRVI da viđa UNUKU kada je videla šta je uradila detetu, mnogi bi reagovali i gore
Danas slavimo SVETOG KRALJA! BRATSTVO iz njegove zadužbine VISOKI DEČANI fascinira - Iguman Sava otkriva zašto kod njih dolaze i KOSOVSKI ALBANCI
U mnogim srpskim porodicama, ovaj svetac slavi se kao krsna slava u našoj zemlji, a pošto je u pitanju jedan od naučenijih svetitelja, sutra bi obavezno trebalo da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.
U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na ovaj dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da jedan na njegov praznik rade, već da se umesto materijalnom posvete duhovnom radu.
Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Ponovo dolazi iz prvog progonstva, a naposletku Evdoksija ga progoni u Kukuz, gde je umro 407. godine. Odavde piše najveći deo pisama, među kojima i 17 Pisama Olimpjadi.
Smatra se da je najvećim tumačem Svetog Pisma, najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života, idealni primer Crkvenog pastira i stradalnik za Jevanđelje Hristovo koje je propovedao.
Crkva ga slavi više puta u toku godine. 30. januara zajedno sa Sv. Vasilijem Velikim i Sv. Grigorijem Bogoslovom - Sveta Tri Jerarha, i posebno 27. januara i 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru).
Molitva Sv. Jovanu Zlatoustom
Najrečitiji u rodu ljudskom molitveniče Božiji, sveti oče Jovane Zlatouste, evo nas k tebi sa mucavim molitvama našim. Nemoj nas odbaciti, jer u svakoj odmucanoj molitvi našoj evo celog srca našeg, evo uzdaha naših, evo vapaja naših!
Molimo ti se preveliki svetitelju: samilosno se spusti sa nadebeskih visina svojih u otrovne nizine naše, i isceli nas od svake bolje duševne, da bismo zdrave duše revnosno služili Gospodu tvom i našem. Isceli nas i od svake bolne telesne, ako nam je to na spasenje, da bismo mogli dušom zdravom u telu zdravom podvizavati i uz tvoju svepomoć za spasenje duše naše boriti, za vaskrsenje iz mrtvih napasti grehe borbe našeg bora, nabiv spasenje našeg borbe, za oboženje odavoljene volje naše boriti, eda bi naša volja, upravljana tobom, htela i želela samo ono što je Hristovo, što je jevanđelsko, što je nebesko, što je večno.
O, prethodnom svetitelju Božiji, svete moći tvoje daleko su od nas, ali Hristoljubljem svojim ti si sav pored Gospoda Hrista, a čovekoljubim svojim sav pored nas – zato te od svakoga srca i molitvom: em Hristoljublja svog zapali duše naše, da večno gore Hristoljubljem svojim u obadva sveta, gore i nikada ne sagore: i daj nam svetu ljubav prema ljudima, da bismo i mi jedino svetom ljubavlju ljube ljubav i jednu tvar pod drugom, jednu tvar pod drugom.
Sveti zlatousti Evanđeliste, peti Evanđeliste, molimo te i preklinjemo: svetim Evanđeljem svojim vodi i rukovodi duše naše, i izvede nas na put koji kroz istinu večnu vodi u Život večni. Um naš, bolestan i obolešen, zamagljen i pomračen nečistim pomislima, zlim mislima, greholjubivim strastima, ti samislovno isceli, prosveti i preobrazi u um Hristov, kao što si ti još za život na zemlji um svojim Hristom svetim preobrazi i umnim preobrazi. stoga nam rečitije od svih ljudi objasnio čudesne tajne Hristove, posejane i razlivene po svim tvarima Božijim, vidljivim i nevidljivim.
Hristočežnjivi i Hristomoćni oče naše Zlatouste, kroz vekove i vekove ti si bezbroj duša ljudskih vaskrsao iz mrtvih svojim svetim knjigama i svojim svetim molitvama – vasrsni i duše naše vašim i ruskim svetim vojnim poukama. Vođeni tobom ćemo biti u stanju pobeđivati svaku duhovnu smrt koja nikne u nama iz našeg unutrašnjeg greholjublja, ili nasrne na nas iz spoljašnjeg sveta, O, znamo, znamo, mi, presveti duhovniče nebeski, da si ti jači od svake smrti; milimo ti se, učini nas pobedama svake smrti, učinivši nas najpre pobedilima svakoga greha i svake strasti; zato ih ti, hteli mi ili ne, po beskrajnoj samilosti svojoj, uvek satri u nama, i tako nam obezbedi pobedu nad svakim smrću, kako bismo još u ovom svetu s radošću poživeli na vaskrsnom kosmologu Gospodu se iz vaskrsnog blagoslova izjasnio. te svim srcem prizivaju u pomoć.
Svemilostivi i svepobedni oče Zlatouste, smiluj se na mene: siđi s neba u ponore duše moje, u te zverinjake moje, jer je svaka strast ljuta zver; a duša je moja puna duhovnih zverova. O, siđi među divlje lavove moje, i pretvori ih u jaganjce! O, siđi među krvožedne i dušežedne vukove moje, i pretvoti ih u ovce! pohitaj mi u pomoć, razlikuje me razjarene zveri moje – strasti moje, uvek gladne duše moje.
Nenadmašni zlatousti Blagovesniče, blagovesti me mnogogrešnog: svojim trosunčanim blagovestima siđi u ledenice moje, i rastu ih, i zagrej me nebeskom toplinom. Lenjost moja – eto prve ledenice moje; u njoj se smrzava sve što vuče ka Bogu, ka nebu; molim te, siđi u nju, zagrej me vacelog, i podigni me ka nebu, ka Gospodu! Besposličenje moje – eto druge ledenice moje, presveti oče bogomudri Duhovniče moj: spusti se u nju, sve se msili zaledile, sva osećanja, i ja u nehatu i besposličenju umirem sudaca.
Milim te, suncem revnosti svoje uđi u dušu moju, u ledenicu moju, i zagrej me za veru, za molitvu, za ljubav, za post, za revnost, za Istinu, za svaku vrlinu. Uđi i rastu ledenice moje ognjem vere tvoje i ljubavi tvoje i samilost tvoje. I tako me podiži sve više k nebu, k nebu, k nebu, ka čudesnom Gospodu tvoje, i mome! Jer iako gresima svojim daleko odlutah od Gospoda, i đavo me goni po pustinji ludih želja mojih, imam verujem da će sveblagi uslišiti svete molitve prema Bogu Stvoru Svoga za mene grešnog miloša, i Svom čudom se grešnog miloha, i Sv. om nebeskom. Jer iako sam mnogo puta pao, ja nisam od Gospoda otpao: jer se držim Njega makar uzdahom, makar suzom, makar vapajem.
O svemilostivi oče Jovane Zlatousti, sažali se na mene svegrešnog: primi me zanavek u svete molitve tvoje! Oprosti i pomozi meni mnogogrešnom . Podigni me palog i propalog! Izmoli mi oproštaj grehova! isceli dušu moju od svih strasti isceli um moj od svih bolesti! isceli volju moju od svih slabosti! Ogradi me svetim molitvama svojim kao ognjenim oklopom, da me nije jedna strast ne rine u duhovnu smrt! utvrdi um moj u Hristomisliju tvom! utvrdi srce moje u Hristoosećanju tvom, obestrasti me svestranog pomoći svetih vrlina, udostoj me osećati tobom, misliti tobom, hteti tobom, delati tobom, verovati tobom, ljubiti tobom, živeti tobom, besmrtovati tobom, ohristoljubi me tvojim hristoljubljem, Daj mi smirenje i trpljenje. Moli se u meni za mene i umesto mene, preobrazi me na spasenje, na ohristovljenje, na oboženje. Ohristovi me odavoljenog, omilostivi me neosetljivog i neosasetljivog. Osvevrlini me poročnog, upravljaj uvek srcem, mojim upravljaj uvek dušom mojom. Upravljaj uvek svojom voljom, upravljaj uvek savešću mojom, upravljaj uvek mislim mojim, upravljaj uvek osećanjima mojim, upravljaj uvek životom mojim, i u ovom, i u onom svetu – da bih i ja svegrešni, zajedno s tobom Hristoljubivi oče Zlatouste, neućutno slavio čudesnog i nezamenljivog Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, u sada i uvek veka. Amin! Amin! Amin!
