Šta raditi sa ODEĆOM POKOJNIKA? Mnogi Srbi tu greše POSLE SAHRANE, a sveštenik upozorava da je samo jedno ispravno
Ovo pitanje se nehotice javlja kod ljudi koji su suočeni sa smrću voljene osobe
Smrt bliske osobe je najteža stvar koja se može desiti čoveku. Ipak, ovo je deo prirodnog procesa koji je neminovan, te se moramo pomiriti sa njim. Ipak, kada se to desi emocionalni šok je prevelik da bismo trezveno razmišljali, te se susrećemo sa raznim pitanjima, na koja često nemamo odgovor. Naravno, uvk će se naći neka bakica koja zna sve običaje, ali kao pravoslavni vernici treba da znamo da se za najvažnija pitanja treba obratiti duhovnim ocima.
Jedno od takvih pitanja koje muči mnoge nakon gubitka voljene osobe je šta raditi sa njenim stvarima. Postoje stavovi iz različitih sfera, ali kao hrišćani uvek treba da poslušamo šta kaže Crkva. Pa šta ona zapravo savetuje?
"To je stvar SUJETE živih": Duhovnik (raz)otkriva najrasprostranjenija POGREBNA SUJEVERJA, posebno grešna ona koja se tiču HRANE
Da li su TETOVAŽA, minđuše i OFARBANA KOSA prepreka kada stojimo PRED BOGOM? Veroučiteljka Andrea detaljno sve objasnila
Od davnina ljudi su verovali da odeća mrtvih počinje da zrači mrtvu energiju, što loše utiče na žive, pa stoga sve lične stvari su spaljene. Mnogi ljudi misle da ako su imali topao odnos sa preminulom osobom, onda se njegove stvari mogu nositi kao uspomena, a tamo, u raju, pokojnik će biti zadovoljan što njegove stvari nastavljaju da žive, a ne bacaju se u smeće.
Psiholozi veruju da će stvari pokojnika nehotice podsećati na njega, izazivajući već razbijenu psihu na beskrajnu patnju.
Vidovnjaci, vračare i ostali navodno osećaju mrtve stvari i upozoravaju ljude da ne nose stvari teško bolesnih ljudi i onih koji su patili pre smrti.
Crkva, naprotiv, smatra da stvari pokojnika treba podeliti siromasima i siromašnima, da se stvarima daju drugi život, pa da se oni zauzvrat mole za dušu pokojnika.
Uvreženo je mišljenje da se stvari pokojnika ne mogu oblačiti i deliti pre 40. dana smrti. To se objašnjava činjenicom da vremenom energija slabi, kao i time da do 40. dana, prema hršćanskim kanonima, duša još uvek nije napustila svet živih i preselila se u večito carstvo.
Pomenuto mišljenje nije ništa drugo do sujeverje! Evo šta sveštenik kaže o njemu:
- To verovanje je sugerisao sam đavo. Naprotiv, treba činiti dobra dela u ime umrlog: davati priloge u manastir, u crkvu nositi crno vino (za Svete Tajne), brašno (za prosfore), vosak (za sveće), davati stvari umrloga kao milostinju, kupovati pravoslavne knjige (i deliti ih vernicima) do četrdesetog dana, a ne posle.
- Kada treba da se založiš za osuđenog - do suđenja ili posle suđenja? Tako i ovde: duša prolazi kroz mitarstva, sudi joj se, treba se založiti za nju, moliti se i činiti dela milosrdna, a ljudi to ne čine.
