Шта радити са ОДЕЋОМ ПОКОЈНИКА? Многи Срби ту греше ПОСЛЕ САХРАНЕ, а свештеник упозорава да је само једно исправно
Ово питање се нехотице јавља код људи који су суочени са смрћу вољене особе
Смрт блиске особе је најтежа ствар која се може десити човеку. Ипак, ово је део природног процеса који је неминован, те се морамо помирити са њим. Ипак, када се то деси емоционални шок је превелик да бисмо трезвено размишљали, те се сусрећемо са разним питањима, на која често немамо одговор. Наравно, увк ће се наћи нека бакица која зна све обичаје, али као православни верници треба да знамо да се за најважнија питања треба обратити духовним оцима.
Једно од таквих питања које мучи многе након губитка вољене особе је шта радити са њеним стварима. Постоје ставови из различитих сфера, али као хришћани увек треба да послушамо шта каже Црква. Па шта она заправо саветује?
"То је ствар СУЈЕТЕ живих": Духовник (раз)открива најраспрострањенија ПОГРЕБНА СУЈЕВЕРЈА, посебно грешна она која се тичу ХРАНЕ
Да ли су ТЕТОВАЖА, минђуше и ОФАРБАНА КОСА препрека када стојимо ПРЕД БОГОМ? Вероучитељка Андреа детаљно све објаснила
Од давнина људи су веровали да одећа мртвих почиње да зрачи мртву енергију, што лоше утиче на живе, па стога све личне ствари су спаљене. Многи људи мисле да ако су имали топао однос са преминулом особом, онда се његове ствари могу носити као успомена, а тамо, у рају, покојник ће бити задовољан што његове ствари настављају да живе, а не бацају се у смеће.
Психолози верују да ће ствари покојника нехотице подсећати на њега, изазивајући већ разбијену психу на бескрајну патњу.
Видовњаци, врачаре и остали наводно осећају мртве ствари и упозоравају људе да не носе ствари тешко болесних људи и оних који су патили пре смрти.
Црква, напротив, сматра да ствари покојника треба поделити сиромасима и сиромашнима, да се стварима дају други живот, па да се они заузврат моле за душу покојника.
Уврежено је мишљење да се ствари покојника не могу облачити и делити пре 40. дана смрти. То се објашњава чињеницом да временом енергија слаби, као и тиме да до 40. дана, према хршћанским канонима, душа још увек није напустила свет живих и преселила се у вечито царство.
Поменуто мишљење није ништа друго до сујеверје! Ево шта свештеник каже о њему:
- То веровање је сугерисао сам ђаво. Напротив, треба чинити добра дела у име умрлог: давати прилоге у манастир, у цркву носити црно вино (за Свете Тајне), брашно (за просфоре), восак (за свеће), давати ствари умрлога као милостињу, куповати православне књиге (и делити их верницима) до четрдесетог дана, а не после.
- Када треба да се заложиш за осуђеног - до суђења или после суђења? Тако и овде: душа пролази кроз митарства, суди јој се, треба се заложити за њу, молити се и чинити дела милосрдна, а људи то не чине.