Najveći POROK modernog društva je OGOVARANJE! Neka nam reči oca Jovana Hozevita budu OPOMENA - "Klevetanje je BEZAKONJE i NEPRAVDA"
Ogovaranje je zarazna bolest, upozorava monah Jovan Hozevit i pozivajući se na reči Svetog Vasilija Velikog opominje pravoslavce da će svako ko se bude predao ovom grehu biti kažnjen
Jedan od najvećih poroka modernog društva je onaj koji je uvek i svuda prisutan, a koji mnogi ni ne prepoznaju kao greh, ali koji odaljava ljude i stvara "zlu krv".
Hebrejska reč koja se u Starom zavetu prevodi kao "ogovaranje" znači "onaj koji otkriva tajne, onaj koji širi glasine ili prodavac skandala".
U Poslanici Rimljanima apostol Pavle otkriva grešnu prirodu i bezakonje celog čovečanstva, i kako je Bog izlio svoj gnev na one koji odbacuju njegove zakone. Pošto su se okrenuli od Božijih zapovesti, on ih je predao njihovoj grešnoj prirodi. U spisku grehova navode se i ogovarači i klevetnici (Rimljanima 1:29b-32).
Danas u OVO VREME zatražite ISPUNJENJE ŽELJA od arhangela Mihaila - Veruje se da se baš u ovaj čas NEBO OTVARA
Čim ustanete, POGLEDAJTE KROZ PROZOR - Patrijarh Pavle je govorio da u svakom DOMU za Aranđelovdan treba da se spremi BITNA stvar
Jovan Hozevit, prvobitno poznat kao Jovan od Tebe, bio je monah koji je rođen u Egiptu oko 440-450. godine. On je napustio monofizitstvo oko 480. godine i se preselio u Vadi Kelt u Judejskoj pustinji, gde je reorganizovao postojeću lavru u manastir poznat kao manastir Hoziba. Godine 516. postao je episkop Cezareje, ali je ubrzo podneo ostavku i vratio se u manastir Hozibu, gde je umro između 520. i 530. godine.
Negove reči o klevetanju, ogovaranju i onima koji pričaju o drugima, a koje je govorio pozivajući se na Svetog Vasilija, retko koga će ostaviti ravnodušnim. One treba da nam posluže kao opomena svaki put kada počnemo da pričamo o drugima u njihovom odsustvu:
Pečat Svetog Vasilija Velikog
Ko god se bude našao da kleveta ili da sluša klevetnika (ne koreći ga) neka bude odlučen. Tražeći po knjigama leka za moj porok i klevetanja, našao sam ovaj kanon Svetog Vasilija i ustrašio sam se. Dakle, postavljam ga ovde kao pečat za slovo koje hoću da napišem o "Zaraznoj bolesti klevetanja". Onoga koji tajno kleveta bližnjega svojega, toga izgonih, veli Sveti prorok David u Psalmu 100, stih 5.
Klevetanje je ogovaranje brata u njegovom odsustvu, s ciljem da se ocrni, ma bilo i istinito što se kaže (po reči Svetoga Vasilija Velikog)
Klevetanje je bezakonje i velika nepravda koju činimo protiv bližnjega.
Božanska zapovest kazuje: Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe! (upor. sa Mt 20, 39).
Dakle, ako mi ogovaramo svoga jednovernog brata, možemo li reći da ljubimo svoga bližnjeg?
Ali će možda neki među vama tražiti da se opravdaju kazujući: Ako kažem što je istina, da li kome činim nepravdu? Time nikom ne otimam ni imetak, ni položaj. Kad o kome govorim, nemam zlu namisao da koga povredim. Naprotiv, nastojim da mu budem na polzu, pokazujući mu nemoći i nedostatke, s bolom u srcu!
Otprilike ovako nastoje da se odbrane oni koji klevetaju svoju braću i susede. Ali evo šta nam o ovome kazuju Sveti Oci: Kada drugima opisuješ grehe svoga brata, uzrokuješ neizrecivo veliku štetu, čak i ako govoriš istinu, i čak kada to činiš bratski, iz saosećanja, bez namere da mu što naudiš.
Zanajmo uvek da obelodanjivanjem grehova i nemoći svoga brata ocrnjujemo njegovu čast i dobar glas. I po reči Svetoga Pisma: "Dobar glas je iznad mnogog bogatstva" (Solomon, Parimije, gl. 22, st.1).
Ako drugi nisu poznavali nemoći oklevetanoga, onda se rečima klevetnika one iznose na videlo (obelodanjuju se), tvoreći time nečestvovanje brata i sablazan onima koji slušaju
A ako su drugi i ranije poznavali te grehe ili nemoći, tada se kroz jezik klevetnika one obnavljaju u umu ostalih, i utvrđuju se zarad veće ubedljivosti.
Et, dakle, kako se potkrada bratova česz (koja je najdragocenije blago) i oskvrnjuje se sluh mnogih. Kako još možeš reći da mu ne nanosiš nikakvu štetu klevetanjem?
Tvoja usta umnožiše zlobu i usne tvoje pletijahu lukavstva, sedeo si i klevetao svoga brata i protiv sina svoje majke (koja je Sveta Crkva) postavio si sablazan. U dan Suda ću te izobličiti i metnuću pred tvoje lice tvoje grehe.
Laži govoraše svaki susedu svome; Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velerečivi (Ps. 11, 3-4)
U Poslanici Rimljanima Sveti apostol Pavle veli: "Nemaš izgovora, o čoveče, koji god sudiš drugome" (gl. 2, st.1).
Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji, uči nas govoreći: "Ne ogovarajte jedan drugoga, braćo; jer ko ogovara brata ili osuđuje brata svojega, ogovara zakon i osuđuje zakon" (upor. sa Jak 4, 11). Sveti Jovan Zlatoust veli: "Ko osuđuje svoga suseda proždire telo brata svoga!"
Sveti Nekatarije (mitropolit pentapoljski) kazuje: "Kao što ubica oduzima život čoveku, tako i onaj koji kleveta oduzima čest: dakle, obojica su čovekoubice"
A Sveti Vasilije Veliki smatra da je dostojan odlučenja i onaj koji kleveta, i onaj koji sluša klevetanje ne koreći klevetnika. Jer Gospod u Sv. Jevanđelju veli:
"Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od moje braće, meni učiniste" (Mt 25, 40).
Mnogi od hrišćana (i osobito ženska strana) ni u šta ne računaju porok klevetanja, niti nastoje da ga ispovedaju. Za njih je klevetanje povod za razonodu, i ko je vičan klevetanju bolje je viđen na gozbama i na skupovima.
Milostivi Bog neka nas sve izbave takve zarazne bolesti, jer ako bolje razmislimo, vidimo da se kroz porok klevetanja nipodaštavaju sve jevanđelske zapovesti, i evo zbog čega naime:
"Zapovest hrišćanske ljubavi sadrži u sebi ostale zapovesti božanske; jer je Sam Gospod rekao: O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci (Mt 22, 40). I ove dve zapovesti jesu zapovesti ljubavi prema Bogu i prema bližnjem. A ko kleveta očigledno je da nema bratske ljubavi.
Kako može reći da ljubi svoga bližnjeg, kada on ogovara i čini nepravdu svome bratu lažnim klevetanjem?
Zašto da ne osuđujemo jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan (veli Sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima 14,13).
Ako se onaj koji je juče zgrešio, danas pokajao i ispravio pred Bogom, kakav li ćemo onda odgovor dati na sudu za nečestvovanje i sablazan koju prouzrokujemo klevetanjem nevinoga (jer pred Bogom je nevin svako ko se pokajao).
Ako Sveti Vasilije Veliki naređuje da se odluči osoba koja kleveta, kao i ona koja se naslađuje klevetanjem (ne prekorevajući klevetnika), iz tog a možemo shvatiti kakvu veliku osudu sebi stiču oni što ocnjuju služitelje Crkve i monahe, koji su poklonili život Bogu! Takvi padaju pod odlučenje stotinama puta, a da i ne primete.
