Највећи ПОРОК модерног друштва је ОГОВАРАЊЕ! Нека нам речи оца Јована Хозевита буду ОПОМЕНА - "Клеветање је БЕЗАКОЊЕ и НЕПРАВДА"
Оговарање је заразна болест, упозорава монах Јован Хозевит и позивајући се на речи Светог Василија Великог опомиње православце да ће свако ко се буде предао овом греху бити кажњен
Један од највећих порока модерног друштва је онај који је увек и свуда присутан, а који многи ни не препознају као грех, али који одаљава људе и ствара "злу крв".
Хебрејска реч која се у Старом завету преводи као "оговарање" значи "онај који открива тајне, онај који шири гласине или продавац скандала".
У Посланици Римљанима апостол Павле открива грешну природу и безакоње целог човечанства, и како је Бог излио свој гнев на оне који одбацују његове законе. Пошто су се окренули од Божијих заповести, он их је предао њиховој грешној природи. У списку грехова наводе се и оговарачи и клеветници (Римљанима 1:29б-32).
Данас у ОВО ВРЕМЕ затражите ИСПУЊЕЊЕ ЖЕЉА од архангела Михаила - Верује се да се баш у овај час НЕБО ОТВАРА
Чим устанете, ПОГЛЕДАЈТЕ КРОЗ ПРОЗОР - Патријарх Павле је говорио да у сваком ДОМУ за Аранђеловдан треба да се спреми БИТНА ствар
Јован Хозевит, првобитно познат као Јован од Тебе, био је монах који је рођен у Египту око 440-450. године. Он је напустио монофизитство око 480. године и се преселио у Вади Келт у Јудејској пустињи, где је реорганизовао постојећу лавру у манастир познат као манастир Хозиба. Године 516. постао је епископ Цезареје, али је убрзо поднео оставку и вратио се у манастир Хозибу, где је умро између 520. и 530. године.
Негове речи о клеветању, оговарању и онима који причају о другима, а које је говорио позивајући се на Светог Василија, ретко кога ће оставити равнодушним. Оне треба да нам послуже као опомена сваки пут када почнемо да причамо о другима у њиховом одсуству:
Печат Светог Василија Великог
Ко год се буде нашао да клевета или да слуша клеветника (не корећи га) нека буде одлучен. Тражећи по књигама лека за мој порок и клеветања, нашао сам овај канон Светог Василија и устрашио сам се. Дакле, постављам га овде као печат за слово које хоћу да напишем о "Заразној болести клеветања". Онога који тајно клевета ближњега својега, тога изгоних, вели Свети пророк Давид у Псалму 100, стих 5.
Клеветање је оговарање брата у његовом одсуству, с циљем да се оцрни, ма било и истинито што се каже (по речи Светога Василија Великог)
Клеветање је безакоње и велика неправда коју чинимо против ближњега.
Божанска заповест казује: Љуби ближњега својега као самога себе! (упор. са Мт 20, 39).
Дакле, ако ми оговарамо свога једноверног брата, можемо ли рећи да љубимо свога ближњег?
Али ће можда неки међу вама тражити да се оправдају казујући: Ако кажем што је истина, да ли коме чиним неправду? Тиме ником не отимам ни иметак, ни положај. Кад о коме говорим, немам злу намисао да кога повредим. Напротив, настојим да му будем на ползу, показујући му немоћи и недостатке, с болом у срцу!
Отприлике овако настоје да се одбране они који клеветају своју браћу и суседе. Али ево шта нам о овоме казују Свети Оци: Када другима описујеш грехе свога брата, узрокујеш неизрециво велику штету, чак и ако говориш истину, и чак када то чиниш братски, из саосећања, без намере да му што наудиш.
Занајмо увек да обелодањивањем грехова и немоћи свога брата оцрњујемо његову част и добар глас. И по речи Светога Писма: "Добар глас је изнад многог богатства" (Соломон, Паримије, гл. 22, ст.1).
Ако други нису познавали немоћи оклеветанога, онда се речима клеветника оне износе на видело (обелодањују се), творећи тиме нечествовање брата и саблазан онима који слушају
А ако су други и раније познавали те грехе или немоћи, тада се кроз језик клеветника оне обнављају у уму осталих, и утврђују се зарад веће убедљивости.
Ет, дакле, како се поткрада братова чесз (која је најдрагоценије благо) и оскврњује се слух многих. Како још можеш рећи да му не наносиш никакву штету клеветањем?
Твоја уста умножише злобу и усне твоје плетијаху лукавства, седео си и клеветао свога брата и против сина своје мајке (која је Света Црква) поставио си саблазан. У дан Суда ћу те изобличити и метнућу пред твоје лице твоје грехе.
Лажи говораше сваки суседу своме; Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви (Пс. 11, 3-4)
У Посланици Римљанима Свети апостол Павле вели: "Немаш изговора, о човече, који год судиш другоме" (гл. 2, ст.1).
Свети апостол Јаков, брат Господњи, учи нас говорећи: "Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон" (упор. са Јак 4, 11). Свети Јован Златоуст вели: "Ко осуђује свога суседа прождире тело брата свога!"
Свети Некатарије (митрополит пентапољски) казује: "Као што убица одузима живот човеку, тако и онај који клевета одузима чест: дакле, обојица су човекоубице"
А Свети Василије Велики сматра да је достојан одлучења и онај који клевета, и онај који слуша клеветање не корећи клеветника. Јер Господ у Св. Јеванђељу вели:
"Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од моје браће, мени учинисте" (Мт 25, 40).
Многи од хришћана (и особито женска страна) ни у шта не рачунају порок клеветања, нити настоје да га исповедају. За њих је клеветање повод за разоноду, и ко је вичан клеветању боље је виђен на гозбама и на скуповима.
Милостиви Бог нека нас све избаве такве заразне болести, јер ако боље размислимо, видимо да се кроз порок клеветања ниподаштавају све јеванђелске заповести, и ево због чега наиме:
"Заповест хришћанске љубави садржи у себи остале заповести божанске; јер је Сам Господ рекао: О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци (Мт 22, 40). И ове две заповести јесу заповести љубави према Богу и према ближњем. А ко клевета очигледно је да нема братске љубави.
Како може рећи да љуби свога ближњег, када он оговара и чини неправду своме брату лажним клеветањем?
Зашто да не осуђујемо један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан (вели Свети апостол Павле у Посланици Римљанима 14,13).
Ако се онај који је јуче згрешио, данас покајао и исправио пред Богом, какав ли ћемо онда одговор дати на суду за нечествовање и саблазан коју проузрокујемо клеветањем невинога (јер пред Богом је невин свако ко се покајао).
Ако Свети Василије Велики наређује да се одлучи особа која клевета, као и она која се наслађује клеветањем (не прекоревајући клеветника), из тог а можемо схватити какву велику осуду себи стичу они што оцњују служитеље Цркве и монахе, који су поклонили живот Богу! Такви падају под одлучење стотинама пута, а да и не примете.
