Nemojte ovo stavljati u KOVČEG POKOJNIKA! Ovo su NAJBIZARNIJI POGREBNI OBIČAJI, a najviše ih je vezano za SPREMU za onaj SVET
Običaji na sahranama u Srbiji neretko mogu da vas zbune, frapiraju, da se pitate: "Pobogu, šta to čine?!", jer, ukoliko niste iz tog kraja, može vas prilično začuditi zašto na prekrštenim rukama pokojnika kao važan detalj ističe se sat, prethodno navijen ili s novom ubačenom baterijom kako bi radio, ili da u šakama drži mobilni telefon
Verovatno vam neće biti svejedno ni kada vidite da ubacuju igračku lutku, a preminuli je odrasla osoba. To se čini iz ubeđenja da će se tako prekinuti smrtni niz ukoliko u roku od godinu dana preminu dve osobe u istoj porodici.
Među našim narodom vladaju i brojnih bizarni običaji još od davnina kada je sahrana najbliži ljudi u pitanju, zato je veoma važno da razbijete predrasude o njima.
SVETI MINA nije isto što i MARTINDAN! Mnogi vernici misle da je ovo JEDNA SLAVA i prave VELIKU GREŠKU, evo kako se treba POMOLITI
"Mi, SRBI, OSVEŠTAVAMO sve, a zaboravljamo IKONE" - Teolog Zoran Đurović objašnjava kako treba postupati sa SVETIM SLIKAMA, a posebno sa KAŠIRANIM
- Ako u roku od godinu dana preminu dve osobe u istoj porodici, to je po snazi magije nedovoljan broj, te će morati da dođe do celovitosti, tj. do umiranja i treće duše. Ožalošćeni, kako bi se spasli trećeg gubitka, u kovčeg stavljaju lutku kao simbol supstituta trećeg pokojnika - objašnjava za "Kurir" etnolog Bojan Jovanović.
Darivanje novca
Običaj darivanja novca pokojniku zadržao se u našim krajevima do dana današnjeg, a preuzet je davno iz grčke tradicije. Stari Grci su verovali da pokojnici moraju da plate čamdžiji Flegiju da ih preveze preko reke Stiks, gde bi započeli zagrobni život.
Opstajanje tog čina u današnja vremena može se posmatrati kroz prizmu praktičnih razloga, a to je novčana pomoć porodici onoga koji je preminuo.
Sahrana u venčanici i udaja za pokojnika
Nedavno emitovana serija "Crna svadba" podsetila nas je na običaje koji su vladali na istoku Srbije, a u nekom izmenjenom obliku mogu se ponegde pronaći i danas. Potiče od verovanja da bog ne prima kod sebe one koji nisu venčani u svom zemaljskom životu.
Ukoliko je preminuo neoženjeni mladić, onda se u selu izabere devojka, kojoj obuku venčanicu i koja će narednih godinu dana biti "pokojnikova žena". Za to vreme ona ne sme da stupa u intimne odnose, niti da bude sa nekim u vezi.
Sada se sve to uglavnom svodi na to da se nevečanom pokojniku na ruku stavi prsten, kao jednostavan znak da su oni bili makar i prividno venčani. Mlade devojke se u pojedinim krajevima Srbije i dalje sahranjuju u venčanici ukoliko su za života bile neudate.
- Pojam sahrane u srpskom narodu je dvoznačan. Kada je primenjivan u žargonu, često se koristi u smislu uništenja, razaranja, dok se u etnologiji ovaj pojam tumači totalno kontra od toga. Etnološki čin sahrane je način da ožalošćeni obeleže mesto na kome se pokojnik nalazi i time ga sačuvaju, tj. obezbede - objašnjava Jovanović.
Crni humor
Vlada Radović ispričao nam je i jednu anegdotu sa sahrane.
- Pre nekoliko godina na sahrani su pokojniku u kovčeg ubacili telefon, ali nisu primetili da je unuk pokojnika pred kraj sahrane taj telefon uzeo iz kovčega. Nakon nekoliko dana stigla je poruka sa broja koji su bližnji mislili da se nalazi duboko ispod zemlje, koja je glasila: "Uplatite mi kredit", i dok su se svi ukućani sledili, unuk se slatko ismejao u ćošku sobe.
- Na kapke pokojnika stavljane su sitne pare ukoliko je pokojnik preminuo otvorenih očiju. Oni veruju da ne valja da oči pokojnika nekoga vide. U većini krajeva vlada verovanje i da ne valja stavljati ogledalo u kovčeg da pokojnik ne bi video svoj odraz i ne treba stavljati oštre predmete kako se ne bi povredio.
