Немојте ово стављати у КОВЧЕГ ПОКОЈНИКА! Ово су НАЈБИЗАРНИЈИ ПОГРЕБНИ ОБИЧАЈИ, а највише их је везано за СПРЕМУ за онај СВЕТ
Обичаји на сахранама у Србији неретко могу да вас збуне, фрапирају, да се питате: "Побогу, шта то чине?!", јер, уколико нисте из тог краја, може вас прилично зачудити зашто на прекрштеним рукама покојника као важан детаљ истиче се сат, претходно навијен или с новом убаченом батеријом како би радио, или да у шакама држи мобилни телефон
Вероватно вам неће бити свеједно ни када видите да убацују играчку лутку, а преминули је одрасла особа. То се чини из убеђења да ће се тако прекинути смртни низ уколико у року од годину дана премину две особе у истој породици.
Међу нашим народом владају и бројних бизарни обичаји још од давнина када је сахрана најближи људи у питању, зато је веома важно да разбијете предрасуде о њима.
СВЕТИ МИНА није исто што и МАРТИНДАН! Многи верници мисле да је ово ЈЕДНА СЛАВА и праве ВЕЛИКУ ГРЕШКУ, ево како се треба ПОМОЛИТИ
"Ми, СРБИ, ОСВЕШТАВАМО све, а заборављамо ИКОНЕ" - Теолог Зоран Ђуровић објашњава како треба поступати са СВЕТИМ СЛИКАМА, а посебно са КАШИРАНИМ
- Ако у року од годину дана премину две особе у истој породици, то је по снази магије недовољан број, те ће морати да дође до целовитости, тј. до умирања и треће душе. Ожалошћени, како би се спасли трећег губитка, у ковчег стављају лутку као симбол супститута трећег покојника - објашњава за "Курир" етнолог Бојан Јовановић.
Даривање новца
Обичај даривања новца покојнику задржао се у нашим крајевима до дана данашњег, а преузет је давно из грчке традиције. Стари Грци су веровали да покојници морају да плате чамџији Флегију да их превезе преко реке Стикс, где би започели загробни живот.
Опстајање тог чина у данашња времена може се посматрати кроз призму практичних разлога, а то је новчана помоћ породици онога који је преминуо.
Сахрана у венчаници и удаја за покојника
Недавно емитована серија "Црна свадба" подсетила нас је на обичаје који су владали на истоку Србије, а у неком измењеном облику могу се понегде пронаћи и данас. Потиче од веровања да бог не прима код себе оне који нису венчани у свом земаљском животу.
Уколико је преминуо неожењени младић, онда се у селу изабере девојка, којој обуку венчаницу и која ће наредних годину дана бити "покојникова жена". За то време она не сме да ступа у интимне односе, нити да буде са неким у вези.
Сада се све то углавном своди на то да се невечаном покојнику на руку стави прстен, као једноставан знак да су они били макар и привидно венчани. Младе девојке се у појединим крајевима Србије и даље сахрањују у венчаници уколико су за живота биле неудате.
- Појам сахране у српском народу је двозначан. Када је примењиван у жаргону, често се користи у смислу уништења, разарања, док се у етнологији овај појам тумачи тотално контра од тога. Етнолошки чин сахране је начин да ожалошћени обележе место на коме се покојник налази и тиме га сачувају, тј. обезбеде - објашњава Јовановић.
Црни хумор
Влада Радовић испричао нам је и једну анегдоту са сахране.
- Пре неколико година на сахрани су покојнику у ковчег убацили телефон, али нису приметили да је унук покојника пред крај сахране тај телефон узео из ковчега. Након неколико дана стигла је порука са броја који су ближњи мислили да се налази дубоко испод земље, која је гласила: "Уплатите ми кредит", и док су се сви укућани следили, унук се слатко исмејао у ћошку собе.
- На капке покојника стављане су ситне паре уколико је покојник преминуо отворених очију. Они верују да не ваља да очи покојника некога виде. У већини крајева влада веровање и да не ваља стављати огледало у ковчег да покојник не би видео свој одраз и не треба стављати оштре предмете како се не би повредио.
