Sutra je VASKRS, najveći hrišćanski praznik - Prate ga OVI LEPI, ZNAČAJNI OBIČAJI, a evo šta svi MORAJU da urade ujutru
Sutra pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik i dan Hristovog vaskrsnuća. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: "Hristos voskrese", a odgovaraju "Vaistinu voskrese". Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube.
Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita "Oče naš".
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.
Prilikom tucanja izgovara se "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse".
Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.
Za Vaskrs su vezani mnogi običaji:
- Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.
- Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.
- Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.
– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.
– U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.
– Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu
– Ljuske ofarbanih jaja treba dobro smrviti da veštice u njima ne bi mogle da se prevoze preko vode.
– Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća.
– Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj.
Srbija Danas/Blic Žena, Stefana Pavlović/Prenela J.Š.