Ovo su običaji za BADNJE JUTRO koji su prepuni simbolike - Veruje se da jedan donosi zdravlje celoj porodici

Badnje jutro je kako najava običaja koji krase Badnje veče, tako i jednog od najvećih hrišćanskih praznika Božića.

Badnjakom se naziva dan uoči Božića, a ime mu dolazi od reči “bdeti” jer se na Badnje veče bdi pobožno čekajući Hristovo rođenje. Na Badnjak se čestita od jutra do večeri, ovisno o dobu dana s pozdravom: Na dobro vam došlo Badnje jutro, … Badnji dan, … Badnja večer!

U jutro ranom zorom, običaji kažu, domaćini treba da sa puškama odu u seču badnjaka koji se do večeri drže pored kuće, a zatim se unose i stavljaju na ognjište.

Običaj sečenja badnjaka simbolizuje vitlejemske pаstire koji su na znаk Zvezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, isekli grаne badnjaka i poneli ih u pećinu kako bi naložili vatru i ugrejali Hristа i njegovu mаjku.

A sam badnjak ne bi trebalo da se seče golom rukom, već rukavicama u kojima je bilo izmešano žito. Domaćin se pre seče okreće ka istoku, krsti tri puta i kaže: “Pomozi i Bože i sveti badnjače”. Drvo treba sekirom iseći tri puta, a ako se ono ne polomi iz trećeg pokušaja, onda se lomi rukama.

U pojedinim delovima Srbije običaj je da se na mestu na kojem je nekad stajalo stablo badnjaka, ostavi ili parče pogače ili žito iz rukavice.

Uz badnjak se dodaje drenova grančica koja je simbol zdravlja i snage.

U nekim krajevima, najčešće u gradovima, ne sledi se običaj sečenja badnjaka, već se on kupuje na pijacama ili tezgama- uz pšenicu koja se, takođe, prodaje i uveliko kupuje za Božić.

Dosta je i polemike oko toga šta je od onoga što se čini u susret Božiću u skladu sa verom, a šta je rezultat sujevera ili samo narodne prakse.

Pomenuti običaji imaju utemeljenje u religiji, dok se “običaj” spavanja na slami koja se u kuću unosi na Badnje veče, a sve kako bi “djevojke sanjale mladića za kojeg će se udati”, svrstava u praznovjerje.

Mimo vjerskog običaja je i kićenje automobila badnjakom koje postaje sve popularnija praksa.

Srbija Danas/Blic Žena/Prenela J.Š.