Jesmo li sve OBIČAJE ZABORAVILI? Deda Stanoje nas podseća kako SLAVA TREBA DA SE SLAVI - "Niko više NE ZNA kako se BOGORADA dok se LOMI KOLAČ"
Znate li šta je dizanje u Slavu Božju?
Porodična slava je, kako i ime govori, porodični praznik posvećen hrišćanskom svecu koji se smatra patronom, donatorom i zaštitnikom porodice.
Slava se smatra jednim od bitnijih obeležija srpskog naroda, a u zavisnosti od kraja, za ovaj praznik su u opticaju još i nazivi – krsno ime, služba, sveti, svetac ili blagdan. Prema nekim podacima, slave koje se najčešće praznuju u Srbiji su Sv. Nikola, Aranđelovdan, Đurđevdan, Jovandan, Mitrovdan, Đurđic i Sv. Petka.
Ovako je PATRIJARH PAVLE govorio o običajima za Aranđelovdan - Evo koja su narodna verovanja na ovaj dan i šta u svakom domu TREBA DA SE SPREMI
Da li ste se pitali zašto VAŠA PORODICA slavi baš tog SVECA? Ovako su Srbi dobili krsnu SLAVU i počeli da slave svetitelje
Slavski rituali variraju u velikoj meri, tako da postoje i mišljenja da je teško odrediti opštevažeća pravila, međutim, kako ističe nekolicina autora, uvek se mogu izdvojiti barem dva rituala koji predstavljaju najsvečanije i nezaobilazne elemente u obeležavanju porodične slave – a to su lomljenje slavskog kolača i zdravica, tačnije, dizanje (napijanje) u slavu
U većini krajeva slavski kolač se lomi na dan slave, ujutro ili za vreme svečanog ručka. Kolač lomi domaćin uz pomoć sveštenika ili članova porodice - ili zajedno s odabranim gostom (prvi, najstariji, najmiliji, batlija), a u pojedinim krajevima i sam, nad svojom glavom. Ovaj svečani momenat je bogat običajima koji se razlikuju od kraja do kraja, ali i od domaćinstva do domaćinstva.
Tako, na primer, u pojedinim verzijama, kolač bi se najpre presekao unakrst, domaćin i kolačar bi ga, potom, obrtali tri puta s leve na desnu stranu i lomili. Delovi kolača bi se podelili učesnicima rituala i pojeli, dok bi se neki od njih ostavili kao bitni “rekviziti” u magijskim nastojanjima da se domaćinstvu obezbedi zdravlje i plodnost. Dizanje u slavu se obavlja za vreme ručka, najčešće nakon lomljenja slavskog kolača, i predstavlja trenutak u kojem domaćin, najčešće vinom, nazdravlja s gostima u slavu Božiju i slavu sveca zaštitnika.
Stanoje Maksimović koga pamćenje i u 88 godini dobro služi je posvedočio kako se slava slavila nekada - u vreme kada su se svi običaji poštovali:
- Moji su se doselili iz Rožaja, iz Crne Gore. Mi slavimo kao veliku slavu Aleksandrovdan (Aleksandar Nevski) koji pada 12. septembra. A umesto male slave, slavimo litije, treći dan Svete Trojice.
- Koliko ja pamtim, kod nas se uvek gledalo da se slava podigne do podne. To su naši stari govorili 'u napredak dana'. Kad se diže slava cela porodica mora da je na okupu. Kolač smo obično lomili s prvim komšijom ili prvim gostom koji dođe, ako ne može komšija mi se dogovorimo ko će od gostiju doći da lomimo kolač.
- Negde pred podne okupi se nekoliko gostiju koji će tu biti kad se diže slava. Prvo se na sto stavi žito u manji zemljani čanak, tri čaše vina (jedna mala i dve velike), velika slavska sveća i kadionica u koju se stavi malo tamjana. Ikona svetog Aleksandra Nevsakog stoji okačena na zidu sa istočne strane a ispod nje gori kandilo koje se pali još uoči slave.
- Domaćin i svi prisutni stoje gologlavi (pre oko sofre) a kasnije s jedne i s druge strane stola. Domaćin je na čelo stola okrenut prema istoku, ka ikoni. Onda domaćica unosi slavski kolač prekriven čistom lanenom krpom, maramom ili peškirom, sve to stavi na sto pored žita i sveće, rukuje se s domaćinom i triput se u obraz poljube i domaćin joj kaže : 'živa bila!'. Onda se domaćin prekrsti i zapali sveću. Kad zapali sveću ponovo se prekrsti i kaže:
- POMOZI BOŽE I SVETI ALEKSANDRE NEVSKI, DAJ SVAKO DOBRO OVOME DOMU I SVIMA LjUDIMA. UMNOŽI SVAKO DOBRO U SVETU; DAJ SVOJ MIR I BLAGOSLOVI SVE, PA I OVAJ DOM'. Onda se ponovo prekrsti a za njim i svi gosti koji u glas kažu: 'DAJ BOŽE!. (Uvek se izgovara ista molitva, samo se ime sveca menja)
- Neko od čeljadi iz kuće donese mašicama žar koji se stavi u kadionicu pa se na njega stavi tamjan. Onda domaćin uzima kadionicu i njome okadi kolač, pšenicu, vino, i domaću čeljad i goste. To je tako bilo. Domaćin drži kadionicu u desnoj ruci i ide od gosta do gosta svojom desnom stranom. E sad, svaki gost pred koga dođe kadionica opet desnom rukom tera kad, to jest dim, ka sebi desnom šakom, dva-tri puta, i onda se prekrsti. Kad to završi domaćin okadi ikonu i celu sobu pa kadionicu da nekome od čeljadi iz kuće ili domaćici da okadi ostale prostorije u kući, a to su govorili, da se to čini, da se oteraju zli duhovi iz kuće. Kad je kađenje završeno domaćin se prekrsti i govori molitvu ovako:
- GOSPODE POMILUJ, GOSPODE POMILUJ, GOSPODE POMILUJ! POKLONIMO SE GOSPODU BOGU, SVETOJ TROJICI I ŽIVOJ BOGORODICI. POMOZI JAKI BOŽE I NAŠA SLAVO, SVETI ALEKSANDAR NEVSKI, POMOGNI I SAČUVAJ NAS OD SVAKOGA ZLA, SVETI VASILIJE, SVETA PETKO, SVETI JOVANE, SVETI SAVO... Onda nabraja sve svece koje zna, i na kraju doda: ...I SVI SVECI BOŽJI UGODNICI, KOJE SE MI SETILI I NE SETILI. VAMA SE MOLIMO DA NAS SAČUVATE OD SVAKE BEDE I NAPASTI, DA NAM SAČUVATE ŽITO I STOKU U POLjU, OVCE U TORU, SVINjE U KOČINI, VOLOVE U JARMU, PČELE U KOŠNICI, LjUDE U DOMU. POMOGNI BOŽE SVIMA PA I NAS NE ZABORAVI.
- Posle molitve se domaćin prekrsti i svi ostali za njim, uz reči: 'DAJ BOŽE!'.
- Kad je sve ovo gotovo, domaćin uzima slavski kolač, prekrsti se i kolač podiže visoko iznad glave da žito bude visoko. Onda kolač stavlja u levu ruku sa donjom stranom okrenutom na gore, prekrsti se, uzima desnom rukom nož i od dole na gore zaseče celom dužinom kolača, kažu zato da žito uspravno raste, da ne poleže. Onda ga malo okrene od donjeg zaseka na gore i ponove zaseče tako da napravi krst na kolaču. Uzima najmanju od one tri čaše s vinom koje stoje na stolu. Vrhom čaše malo takne gornji deo zaseka, i preliva kolač odozgo niz zasek, i čašom brzo sačeka vino sa donje strane zaseka da se ne prospe, što znači da žito i berićet dobro rodi i da se ne prosipa po zemlji. Dok preliva kolač vinom, govori molitvu:
- U IME OCA I SINA, I SVETOGA DUHA - KOLAČ LOMILI, BOGA MOLILI; KOLAČ PRELIVALI VINOM, DOM SE PRELIVAO MIROM, ŽIVOTOM, ZDRAVLjEM I SVAKIM DOBROM. Svi se prekrste i kažu: 'DAJ BOŽE!'.
- Onda domaćin podiže kolač otprilike u visini grudi okrenut licem na gore i zajedno s komšijom i još jednim članom iz kuće okreću kolač s leva na desno. Obično se kolač okreće utroje, a može i više. Za to vreme, dok okreću kolač, domaćin očita 'očenaš'.
- Kad se očita očenaš, onda domaćin i komšija lome kolač na pola. Domaćin sastavi dve polovine s licem okrenutim ka napolje, poljubi svoju stranu, prvo desnu, pa levu, i kaže: 'HRISTOS PO SREDI NAS'. Komšija to uradi isto sa svojom polovinom i kaže: 'I JESTE I BIĆE', kod nekoga kažu: 'I JEST I BUDET'. Sve to ponove tri puta, podignu ga u vis da tako visoko rodi pšenica. Onda sastave kolač i odlože ga na sofru.
- Domaćin uzme čašu s vinom prelije pšenicu i kaže: 'DA PRESPEMO PŠENICU VINOM, BOG DA PRESPE ZDRAVLjE U LjUDE I STOKU, SVAKO DOBRO, MIR I LjUBAV MEĐU BRAĆOM I KOMŠIJAMA, U AMBAR SVAKI BERIĆET, I U DOM, I U POLjE', opet se svi prekrste i kažu: 'DAJ BOŽE'.
- Onda domaćin uzima najmanju čašu kojom je prelivao kolač i žito, napuni je crnim vinom i "diže se u slavu Božju". Uzme čašu u levu ruku, prekrsti se, uzme malo pšenice, ponovo prebaci čašu u desnu ruku i blagosilja:
- EJ, POMOZI BOŽE I DANAŠNjE IME SVETO ALEKSANDAR NEVSKI. OVU PRVU DA PIJEMO ZA SLAVE BOŽE I ZAKONA, GDE SE SLAVA SLAVILA TU I POMAGALA. SLAVA DA NI POMOGNE DA U ZDRAVLjU I VESELjU VIŠE GODINA SLAVIMO. OVE GODINE KAKO SMO MOGLI, DOGODINE BOLjE I VIŠE. DA BOG POŽIVI NAS KOJI SLAVIMO I GOSTE KOJI SU DOŠLI I KOJI ĆE DOĆI. Svi prisutni se prekrste i kažu 'DAJ BOŽE!'.
- Domaćin popije malo vina i ponovo dolije u čašu da bude puna i pruža je komšiji koji je seko kolač. Komšija ponovi sve kao i domaćin, blagosilja kako zna i ume i otpoje malo, domaćin je ponovo dolije vinom i daje je gostu naspram komšije, i sve tako dok se svi ne obrede pšenicom i vinom. E, sad, danas toga nema, ali u ono vreme za koje ti oćeš da pišeš, dok svi redom piju po malo vina iz čaše svi ukućani i prisutni pevaju:
Gospodi pomiluj...
Gospodi pomiluj...
Gospodi pomiluj nas!
- Ovo pevanje se kod nas zvalo “Gospodanje“. Danas, dete moje, niko ne gospoda, a bogami ovde u naš kraj uvek se gospodalo ali, koliko ja pamtim, gospodalo se i posle Drugog svetskog rata, može biti do jedno sedamdesetih godina prošlog veka.
Kad poslednji gost popije malo vina iz prve čaše, onda domaćin uzima drugu čašu vina koja stoji puna na stolu, prekrsti se i ponovo blagosilja:
- PRVU PISMO ZA SLAVU BOŽJU I ZAKONA A OVU ĆEMO DRUGU ZA „KRSNO IME“, SVETOG ALEKSANDRA NEVSKOG KOGA DANAS SLAVIMO. GDE SE SLAVIO TU I POMAGAO, NEKA NAS IZBAVI OD SVAKOGA ZLA. OVA DRUGA DOBRA DRUGA, DOBRA SLUGA, GDE STIGLA, POMAGALA NAS I SAČUVALA SVUDA I OVDE, AKO BOG DA'. Onda svi kažu 'DAJ BOŽE!'.
- Kada se svi obrede i sa ovom čašom, onda domaćin uzima i treću čašu vina koja stoji puna na stolu prekrsti se i kaže: 'PRVU PISMO ZA SLAVE BOŽE I ZAKONA, DRUGU PISMO ZA KRSNO IME, A OVU ĆEMO TREĆU ZA 'SVETE TROJICE I MAJKE BOGORODICE'. POMOZI BOŽE I SVETA TROJICE, GDE SE POMINjALA TU I POMAGALA. SREĆA NAS SRETALA I NA PUT PRATILA, SA DOBRIM SASTAVILA I OD ZLA SAČUVALA. AKO JE MI ZABORAVILI U KAKVOM JADU, KAKVOJ NUŽDI ILI NEVOLjI, ONA NAS NE ZABORAVILA I NAJBOLjA NAM POMOĆNICA BILA'.
Danas su ovi krajevi gotovo opusteli, sve je manje ljudi, te mi kolač sečemo sami u kući sa unucima i sinovima.
Kada se svi obrede i trećom čašom, onda domaćin očita očenaš, svi se prekrste i posedaju za sofru ili sto. Time je ovaj narodni obred "Dizanje u slavu Božju" završen. Ovaj običaj u ovom kraju je manje više isti.
