Јесмо ли све ОБИЧАЈЕ ЗАБОРАВИЛИ? Деда Станоје нас подсећа како СЛАВА ТРЕБА ДА СЕ СЛАВИ - "Нико више НЕ ЗНА како се БОГОРАДА док се ЛОМИ КОЛАЧ"
Знате ли шта је дизање у Славу Божју?
Породична слава је, како и име говори, породични празник посвећен хришћанском свецу који се сматра патроном, донатором и заштитником породице.
Слава се сматра једним од битнијих обележија српског народа, а у зависности од краја, за овај празник су у оптицају још и називи – крсно име, служба, свети, светац или благдан. Према неким подацима, славе које се најчешће празнују у Србији су Св. Никола, Аранђеловдан, Ђурђевдан, Јовандан, Митровдан, Ђурђиц и Св. Петка.
Овако је ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ говорио о обичајима за Аранђеловдан - Ево која су народна веровања на овај дан и шта у сваком дому ТРЕБА ДА СЕ СПРЕМИ
Да ли сте се питали зашто ВАША ПОРОДИЦА слави баш тог СВЕЦА? Овако су Срби добили крсну СЛАВУ и почели да славе светитеље
Славски ритуали варирају у великој мери, тако да постоје и мишљења да је тешко одредити општеважећа правила, међутим, како истиче неколицина аутора, увек се могу издвојити барем два ритуала који представљају најсвечаније и незаобилазне елементе у обележавању породичне славе – а то су ломљење славског колача и здравица, тачније, дизање (напијање) у славу
У већини крајева славски колач се ломи на дан славе, ујутро или за време свечаног ручка. Колач ломи домаћин уз помоћ свештеника или чланова породице - или заједно с одабраним гостом (први, најстарији, најмилији, батлија), а у појединим крајевима и сам, над својом главом. Овај свечани моменат је богат обичајима који се разликују од краја до краја, али и од домаћинства до домаћинства.
Тако, на пример, у појединим верзијама, колач би се најпре пресекао унакрст, домаћин и колачар би га, потом, обртали три пута с леве на десну страну и ломили. Делови колача би се поделили учесницима ритуала и појели, док би се неки од њих оставили као битни “реквизити” у магијским настојањима да се домаћинству обезбеди здравље и плодност. Дизање у славу се обавља за време ручка, најчешће након ломљења славског колача, и представља тренутак у којем домаћин, најчешће вином, наздравља с гостима у славу Божију и славу свеца заштитника.
Станоје Максимовић кога памћење и у 88 години добро служи је посведочио како се слава славила некада - у време када су се сви обичаји поштовали:
- Моји су се доселили из Рожаја, из Црне Горе. Ми славимо као велику славу Александровдан (Александар Невски) који пада 12. септембра. А уместо мале славе, славимо литије, трећи дан Свете Тројице.
- Колико ја памтим, код нас се увек гледало да се слава подигне до подне. То су наши стари говорили 'у напредак дана'. Кад се диже слава цела породица мора да је на окупу. Колач смо обично ломили с првим комшијом или првим гостом који дође, ако не може комшија ми се договоримо ко ће од гостију доћи да ломимо колач.
- Негде пред подне окупи се неколико гостију који ће ту бити кад се диже слава. Прво се на сто стави жито у мањи земљани чанак, три чаше вина (једна мала и две велике), велика славска свећа и кадионица у коју се стави мало тамјана. Икона светог Александра Невсаког стоји окачена на зиду са источне стране а испод ње гори кандило које се пали још уочи славе.
- Домаћин и сви присутни стоје гологлави (пре око софре) а касније с једне и с друге стране стола. Домаћин је на чело стола окренут према истоку, ка икони. Онда домаћица уноси славски колач прекривен чистом ланеном крпом, марамом или пешкиром, све то стави на сто поред жита и свеће, рукује се с домаћином и трипут се у образ пољубе и домаћин јој каже : 'жива била!'. Онда се домаћин прекрсти и запали свећу. Кад запали свећу поново се прекрсти и каже:
- ПОМОЗИ БОЖЕ И СВЕТИ АЛЕКСАНДРЕ НЕВСКИ, ДАЈ СВАКО ДОБРО ОВОМЕ ДОМУ И СВИМА ЉУДИМА. УМНОЖИ СВАКО ДОБРО У СВЕТУ; ДАЈ СВОЈ МИР И БЛАГОСЛОВИ СВЕ, ПА И ОВАЈ ДОМ'. Онда се поново прекрсти а за њим и сви гости који у глас кажу: 'ДАЈ БОЖЕ!. (Увек се изговара иста молитва, само се име свеца мења)
- Неко од чељади из куће донесе машицама жар који се стави у кадионицу па се на њега стави тамјан. Онда домаћин узима кадионицу и њоме окади колач, пшеницу, вино, и домаћу чељад и госте. То је тако било. Домаћин држи кадионицу у десној руци и иде од госта до госта својом десном страном. Е сад, сваки гост пред кога дође кадионица опет десном руком тера кад, то јест дим, ка себи десном шаком, два-три пута, и онда се прекрсти. Кад то заврши домаћин окади икону и целу собу па кадионицу да некоме од чељади из куће или домаћици да окади остале просторије у кући, а то су говорили, да се то чини, да се отерају зли духови из куће. Кад је кађење завршено домаћин се прекрсти и говори молитву овако:
- ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ, ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ, ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ! ПОКЛОНИМО СЕ ГОСПОДУ БОГУ, СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ И ЖИВОЈ БОГОРОДИЦИ. ПОМОЗИ ЈАКИ БОЖЕ И НАША СЛАВО, СВЕТИ АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ, ПОМОГНИ И САЧУВАЈ НАС ОД СВАКОГА ЗЛА, СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ, СВЕТА ПЕТКО, СВЕТИ ЈОВАНЕ, СВЕТИ САВО... Онда набраја све свеце које зна, и на крају дода: ...И СВИ СВЕЦИ БОЖЈИ УГОДНИЦИ, КОЈЕ СЕ МИ СЕТИЛИ И НЕ СЕТИЛИ. ВАМА СЕ МОЛИМО ДА НАС САЧУВАТЕ ОД СВАКЕ БЕДЕ И НАПАСТИ, ДА НАМ САЧУВАТЕ ЖИТО И СТОКУ У ПОЉУ, ОВЦЕ У ТОРУ, СВИЊЕ У КОЧИНИ, ВОЛОВЕ У ЈАРМУ, ПЧЕЛЕ У КОШНИЦИ, ЉУДЕ У ДОМУ. ПОМОГНИ БОЖЕ СВИМА ПА И НАС НЕ ЗАБОРАВИ.
- После молитве се домаћин прекрсти и сви остали за њим, уз речи: 'ДАЈ БОЖЕ!'.
- Кад је све ово готово, домаћин узима славски колач, прекрсти се и колач подиже високо изнад главе да жито буде високо. Онда колач ставља у леву руку са доњом страном окренутом на горе, прекрсти се, узима десном руком нож и од доле на горе засече целом дужином колача, кажу зато да жито усправно расте, да не полеже. Онда га мало окрене од доњег засека на горе и понове засече тако да направи крст на колачу. Узима најмању од оне три чаше с вином које стоје на столу. Врхом чаше мало такне горњи део засека, и прелива колач одозго низ засек, и чашом брзо сачека вино са доње стране засека да се не проспе, што значи да жито и берићет добро роди и да се не просипа по земљи. Док прелива колач вином, говори молитву:
- У ИМЕ ОЦА И СИНА, И СВЕТОГА ДУХА - КОЛАЧ ЛОМИЛИ, БОГА МОЛИЛИ; КОЛАЧ ПРЕЛИВАЛИ ВИНОМ, ДОМ СЕ ПРЕЛИВАО МИРОМ, ЖИВОТОМ, ЗДРАВЉЕМ И СВАКИМ ДОБРОМ. Сви се прекрсте и кажу: 'ДАЈ БОЖЕ!'.
- Онда домаћин подиже колач отприлике у висини груди окренут лицем на горе и заједно с комшијом и још једним чланом из куће окрећу колач с лева на десно. Обично се колач окреће утроје, а може и више. За то време, док окрећу колач, домаћин очита 'оченаш'.
- Кад се очита оченаш, онда домаћин и комшија ломе колач на пола. Домаћин састави две половине с лицем окренутим ка напоље, пољуби своју страну, прво десну, па леву, и каже: 'ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС'. Комшија то уради исто са својом половином и каже: 'И ЈЕСТЕ И БИЋЕ', код некога кажу: 'И ЈЕСТ И БУДЕТ'. Све то понове три пута, подигну га у вис да тако високо роди пшеница. Онда саставе колач и одложе га на софру.
- Домаћин узме чашу с вином прелије пшеницу и каже: 'ДА ПРЕСПЕМО ПШЕНИЦУ ВИНОМ, БОГ ДА ПРЕСПЕ ЗДРАВЉЕ У ЉУДЕ И СТОКУ, СВАКО ДОБРО, МИР И ЉУБАВ МЕЂУ БРАЋОМ И КОМШИЈАМА, У АМБАР СВАКИ БЕРИЋЕТ, И У ДОМ, И У ПОЉЕ', опет се сви прекрсте и кажу: 'ДАЈ БОЖЕ'.
- Онда домаћин узима најмању чашу којом је преливао колач и жито, напуни је црним вином и "диже се у славу Божју". Узме чашу у леву руку, прекрсти се, узме мало пшенице, поново пребаци чашу у десну руку и благосиља:
- ЕЈ, ПОМОЗИ БОЖЕ И ДАНАШЊЕ ИМЕ СВЕТО АЛЕКСАНДАР НЕВСКИ. ОВУ ПРВУ ДА ПИЈЕМО ЗА СЛАВЕ БОЖЕ И ЗАКОНА, ГДЕ СЕ СЛАВА СЛАВИЛА ТУ И ПОМАГАЛА. СЛАВА ДА НИ ПОМОГНЕ ДА У ЗДРАВЉУ И ВЕСЕЉУ ВИШЕ ГОДИНА СЛАВИМО. ОВЕ ГОДИНЕ КАКО СМО МОГЛИ, ДОГОДИНЕ БОЉЕ И ВИШЕ. ДА БОГ ПОЖИВИ НАС КОЈИ СЛАВИМО И ГОСТЕ КОЈИ СУ ДОШЛИ И КОЈИ ЋЕ ДОЋИ. Сви присутни се прекрсте и кажу 'ДАЈ БОЖЕ!'.
- Домаћин попије мало вина и поново долије у чашу да буде пуна и пружа је комшији који је секо колач. Комшија понови све као и домаћин, благосиља како зна и уме и отпоје мало, домаћин је поново долије вином и даје је госту наспрам комшије, и све тако док се сви не обреде пшеницом и вином. Е, сад, данас тога нема, али у оно време за које ти оћеш да пишеш, док сви редом пију по мало вина из чаше сви укућани и присутни певају:
Господи помилуј...
Господи помилуј...
Господи помилуј нас!
- Ово певање се код нас звало “Господање“. Данас, дете моје, нико не господа, а богами овде у наш крај увек се господало али, колико ја памтим, господало се и после Другог светског рата, може бити до једно седамдесетих година прошлог века.
Кад последњи гост попије мало вина из прве чаше, онда домаћин узима другу чашу вина која стоји пуна на столу, прекрсти се и поново благосиља:
- ПРВУ ПИСМО ЗА СЛАВУ БОЖЈУ И ЗАКОНА А ОВУ ЋЕМО ДРУГУ ЗА „КРСНО ИМЕ“, СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ КОГА ДАНАС СЛАВИМО. ГДЕ СЕ СЛАВИО ТУ И ПОМАГАО, НЕКА НАС ИЗБАВИ ОД СВАКОГА ЗЛА. ОВА ДРУГА ДОБРА ДРУГА, ДОБРА СЛУГА, ГДЕ СТИГЛА, ПОМАГАЛА НАС И САЧУВАЛА СВУДА И ОВДЕ, АКО БОГ ДА'. Онда сви кажу 'ДАЈ БОЖЕ!'.
- Када се сви обреде и са овом чашом, онда домаћин узима и трећу чашу вина која стоји пуна на столу прекрсти се и каже: 'ПРВУ ПИСМО ЗА СЛАВЕ БОЖЕ И ЗАКОНА, ДРУГУ ПИСМО ЗА КРСНО ИМЕ, А ОВУ ЋЕМО ТРЕЋУ ЗА 'SVETE ТРОЈИЦЕ И МАЈКЕ БОГОРОДИЦЕ'. ПОМОЗИ БОЖЕ И СВЕТА ТРОЈИЦЕ, ГДЕ СЕ ПОМИЊАЛА ТУ И ПОМАГАЛА. СРЕЋА НАС СРЕТАЛА И НА ПУТ ПРАТИЛА, СА ДОБРИМ САСТАВИЛА И ОД ЗЛА САЧУВАЛА. АКО ЈЕ МИ ЗАБОРАВИЛИ У КАКВОМ ЈАДУ, КАКВОЈ НУЖДИ ИЛИ НЕВОЉИ, ОНА НАС НЕ ЗАБОРАВИЛА И НАЈБОЉА НАМ ПОМОЋНИЦА БИЛА'.
Данас су ови крајеви готово опустели, све је мање људи, те ми колач сечемо сами у кући са унуцима и синовима.
Када се сви обреде и трећом чашом, онда домаћин очита оченаш, сви се прекрсте и поседају за софру или сто. Тиме је овај народни обред "Дизање у славу Божју" завршен. Овај обичај у овом крају је мање више исти.
