Sačekala ga ispred kuće ODBAČENA I GLADNA - Otac Predrag Popović imao iznenadnu posetu, a ovako mora postupiti svaki hrišćanin
Čovek jednim pokretom svoje ruke može pokazati od čega je napravljen.
Telefon i tehnologija učinili smo da se udaljimo od života u prirodi, a time dosta i od svoje porodice. Da bi čovek mogao da razmišlja neometano i neopterećeo, potrebna mu je priroda i kontakt sa njom kako bi očistio um.
Otac Predrag Popović čije su objave veoma popularne na društvenim mrežema jer uvek bez dlake na jeziku gađa pravo u metu, objavio je zanimljivu objavu o životu seljaka i kontaktu sa prirodom.
"Zastani malo čoveče. Zastani. Eto posle bdenija na traktor, pa u košenje trave. Zečeva više nego mačaka... Ali, neka ih, volim da ih vidim. No ovi predeli, ove njive, voćnjaci, kukuruzi, žita i suncokretii... Ko to ne razume ne može mu se objasniti. Zaista smo blagosloveni. I tek sad vidim da je svaki poljoprivrednik zaljubljeni romantik u Božiju tvorevinu. Pomalo samac koji smirenje i beg traži u radu na zemlji i dalekim pogledima ka pučini šarenila truda svog.
I tek sad shvatam što je Hristos govorio u pričama kroz poljoprivredu.
Zaista vam kažem da nikom neće biti kao kod kuće u raju nego seljaku.
Gospod se raduje kad vidi kako seljak miluje prirodu koja je njega radi stvorena. Kad se ujutru prekrsti pa uzme slatko od šljiva, rakijicu od kruške i vodu iz bunara. Pa stavi šešir, obriše znojavo čelo, pa ode dalje u dan. A večerava kasno što mu je majka i supruga spremila. Umije se hladnom vodom da spere prašinu sa sebe. Nasadi decu na kolena svoja pa raseče paradajz iz svoje bašte i kobasicu iz svoje pušnice, pa založi.
A naveče kad svi legnu on preksti ruke na leđa pa prošeta po dvorištu da se uveri da je sve kako treba. I dok mladi kolima izlaze u grad on se već povlači i ide u krevet, perjani jastuk i teški jorgan izvezen rukom bake njegove.
Mislite li da toga nema više?
Naviđao sam se tog pogleda kod ljudi dok sam bio u selu. Želeo sam da ih razumem. Zarazili su me tom ljubavlju domaćina i eto i ja večeras sa traktora umih se, pa svoju lubenicu rasekoh i dok sam ulazio u kuću vidim malo mače kako mjauče. Traži dom. Dobi i ono mleko. Duša živa. Neka je. Zaradiće ona to. Nek ulovi jednog miša pa dovoljno. Sve je to Bog dao.
Onaj ko ovde ne nauči da uživa u onome što nam je dato taj ni u Raju neće biti srećan.
Bože, hvala Ti."
Prema starom narodnom verovanju kada vam životinja dođe na kućni prag, pas ili mačka, ne treba je oterati, već upravo suprotno, treba joj pružiti dom i nahraniti je. Smatralo se da usvojeno mače štiti porodicu od nepovoljne energije.
