SLAVIMO SVETU PETKU TRNOVU: Žene, od današnjeg dana zavisi SREĆA vaše PORODICE, nikako NE RADITE ovo i obavezno se POMOLITE mučenici
Ovim praznikom završava se mali letnji "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva slave 8. avgusta Svetu Paraskevu, u narodu poznatu kao Trnovu Petku. A ovaj praznik posebno poštuju žene.
Praznikom Svete Petke Trnove završava se mali letnji "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.
"Prilazi mi mladić u gomili ljudi, hvata me za ruku!" Reči oca Predraga Popovića OPOMENA su ZA SVAKOG Srbina i pravoslavca
Mati EFIMIJA SAVETUJE - Evo šta da radite kada se ŽELJA NE OSTVARUJE, poslednje što treba je očajavati I PLAKATI
Prepodobnomučenica Paraskeva živela je u vreme cara Antonina. Rodila se u Rimu od hrišćanskih roditelja, Agatona i Politeje, koji revnosno držahu zapovesti Gospodnje. Pošto nisu mogli da imaju dece, oni su se neprestano molili Gospodu da im podari jedno dete. A, Gospod koji tvori volju onih koji Ga se boje, darova im žensko čedo, kome oni na svetom krštenju dadoše ime Paraskeva, pošto se rodi u petak.
Majka je Paraskevu od malena posvećivala Bogu i odgajala u hrišćanskoj veri. Kada je naučla da čita i piše, Sveta Paraskeva je stalno čitala Sveto pismo. Svaki slobodan trenutak je provodila moleći se u crkvi.
Kada su joj umrali roditelji, koji su bili izuzetno imućni, ona sve je svoje imanje razelila siromasima, pa se zamonašila. Kao monahinja još sa većim žarom revnosti propovedaše veru u Hrista, jedinog istinitog Boga, i mnoge neznabošce privede Gospodu Hristu, iako u je to vreme hrišćanstvo bilo krvavo gonjeno od rimskih vlasti.
Neki zlobni Jevreji optužiše Svetu Paraskevu caru Antoninu zbog propovedanja zabranjene vere, govoreći: "jedna žena po imenu Paraskeva propoveda Isusa, sina Marijina, koga preci naši raspeše".
Čuvši to, car naredi da Paraskevu dovedu pred njega. Posmatrajući je, bi poražen i oduševljen njenom mudrošću i lepotom. I reče joj:
"Devojko, ako pristaneš na moj predlog i prineseš žrtvu bogovima, postaćeš naslednica mnogih darova i dobara; ako pak ne pristaneš, znaj, predaću te na mnoge muke".
Na to svetiteljka neustrašive duše odgovori caru:
"Ne bilo toga da se ikada odreknem Hrista Boga moga! Jer, kao što kaže prorok Jeremija, bogovi koji ne stvoriše nebo i zemlju, istrebiće se sa zemlje".
Car se jako naljutio zbog odbijanja rešio je da je kazni, pa naredi da se usija gvozdeni šlem i metne na glavu svetiteljki. Tako bi i učinjeno, ali svetiteljka ostade nepovređena, jer je sačuva božanska rosa. Zbog ovog čuda mnogi neznabošci tog časa poverovaše u Hrista.
Zatim naredi car da se veliki kazan napuni zejtinom i smolom, pa da to provri na jakoj vatri. Kada to bi urađeno, car baci svetiteljku u taj kazan. Paraskeva, međutim, opet osta nepovređena. Gledajući je tako, car joj reče:
"Paraskevo, poprskaj me tim zejtinom i smolom, da vidim da li peku".
Svetiteljka zahvati rukom zejtina i smole i baci caru u lice, i ovaj odmah oslepe. Oslepevši, car stade gromko zapomagati: "Smiluj se na mene, sluškinjo Boga istinoga, pa ću i ja poverovati u Boga koga ti propovedaš".
Sveta mučenica se pomoli Bogu i povrati vid caru. Stoga poverova u Hrista car i svi podanici njegovi, i primiše Sveto krštenje u ime Svete Trojice.
Sveta Paraskeva je zatim napustila Rim i počela da propoveda Jevanđelje u ostalim gradovima i selima. Tako dođe u jedan grad u kome beše knez Asklipije. Izvedena pred njega, ona prizva ime Gospoda Hrista, prekrsti se i izjavi da je hrišćanka, i objavi da je Hristos Bog neba i zemlje. Kada to ču, knez Asklipije se naljuti, pa je posla k jednoj strašnoj zmiji koja je živela izvan grada u pećini. Tamo su obično bacali osuđene na smrt da ih pojede.
Kada je sveta mučenica došla tamo, zmija je ugleda, pa strahovito zašišta, i otvorivši usta ispusti mnogo dima. A svetiteljka približivši se zmiji reče: "Dođe, o zveri, gnev Božji na tebe!", i dunuvši na zmiju ona je zakrsti. Jeknuvši strahovito, zmija puče na dva dela, i crče. Videvši ovo čudo, knez i svi što behu s njim poverovaše u Hrista.
Otputovavši odatle, svetiteljka dođe u drugi neki grad, u kome knezovaše neki knez Tarasije. Kada ovaj doznade za svetiteljku, izvede je preda se na sud. I upita je o veri. Ona izjavi da je hrišćanka i da je Hristos istiniti Bog. Knez je zbog toga baci u jedan kotao pun zejtina, smole i olova, pa naredi te zapališe vatru ispod kotla.
Ali anđeo Gospodnji siđe i rashladi kotao i sve u njemu, te tako mučenica Hristova ostade nepovređena. I na mnoge druge muke stavi je ovaj bezdušni tiranin, ali nije uspeo pokolebati čvrstu veru njenu. Stoga joj naposletku odseče česnu glavu njenu, i pobedonosna duša blažene odlete u večne obitelji nebeske.
Verovanja i običaji
Mošti Trnove Petke čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.
Običaj je da se žene ne bave kućnim poslovima, već treba da praznuju i provedu dan u radosti, miru i molitvi.
Naše prabake su verovale da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.
Na današnji dan žene i devojke beru sveže cveće i sa njim ukrašavaju svoje domove kako bi u njima cele godine vladali mir i sloga. Takođe, veruje se da danas treba obući novu i lepu odeću, posebno devojčicama, kako bi ih pratila sreća.
Prema predanju, ova svetiteljka je zaštitinica žena i veruje se da pomaže bolesnima i siromašnima. I danas mnogi se mole nad njenim moštima jer se veruju da isceljuju i pomažu kod životnih problema.
Molitva Svetoj Petki Trnovoj glasi:
Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.
