Jednu od najlepših glumica LEKARI trovali hranom i držali u sobi sa PACOVIMA dok se lečila od zavisnosti - Zaova je strpala u LUDNICU, okrenula se Bogu pa TRAGIČNO SKONČALA
U vreme kada je bila na vrhuncu svoje karijere, njen život je počeo da se raspada zbog alkohola i narkotika, što je dovelo do njenog sve većeg povlačenja iz profesionalnog života.
Frensis Eleni Farmer (1913–1970) bila je jedna od najlepših i najtalentovanijih glumica Holivuda tokom 1930-ih i 1940-ih godina. Njena karijera počela je obećavajuće, a njen rad u filmovima kao što su „Soubrette“ i „The Party’s Over“ doneo joj je brojne pohvale. Međutim, iza sjaja i glamura krila se bolna i tragična priča koja će je na kraju odvesti u tamnu sferu.
Farmer je tokom svog života bila suočena s ozbiljnim problemima sa mentalnim zdravljem i zavisnostima. U vreme kada je bila na vrhuncu svoje karijere, njen život je počeo da se raspada zbog alkohola i narkotika, što je dovelo do njenog sve većeg povlačenja iz profesionalnog života.
Njena borba sa zavisnostima dovela je do niza neugodnih i uznemirujućih događaja. U pokušaju da se oporavi, Frensis je često bila u centru pažnje medija, ali je njen oporavak bio daleko od idealnog. Osim što je imala problema s lekovima, njeni pokušaji da se rehabilituje često su završavali loše, a situacija se pogoršavala.
Godine 1949. Farmer je pretrpela ozbiljan mentalni slom, što je dovelo do njenog smeštanja u psihijatrijsku ustanovu. Nažalost, njena iskustva u tim institucijama bila su izuzetno teška. U to vreme, uslovi u psihijatrijskim bolnicama nisu bili najsvetliji, a često su se koristili surovi i nehumanizovani tretmani. Farmer je bila podvrgnuta različitim vrstama terapija, uključujući i elektrokonvulzivnu terapiju, što je dodatno pogoršalo njeno stanje.
Jedan od najpotresnijih aspekata njenog života bio je njen boravak u ustanovama za mentalno zdravlje gde je često bila zanemarena i zapostavljena. Priče o njenom zlostavljanju u tim institucijama, kao i o njenim mukama, u velikoj meri su doprinele njenom tragičnom ishodu.
U njenoj posthumnoj autobiografiji čak je i opisivala detalje mučenja u ovim ustanovama.
'Terali su me da jedem svoj izmet. Bila sam se*sualna robinja za lekare i medicinske radnike koji su me iznajmljivali i se*sualno iskorištavali. Silovali su me, držali u ludačkoj košulji vezanu lancima u izolovanoj sobi. Bila sam prekrivena pacovima. Utapali su me u ledenoj hladnoj vodi...', napisala je Fances.
Frensis je pokušavala da pronađe utehu i smisao u religiji, okrećući se Bogu u nadi da će pronaći mir. Iako je njen put ka duhovnom isceljenju bio iskren, on nije bio dovoljan da je spase od dubokih problema s mentalnim zdravljem i fizičkom patnjom.
Frensis Eleni Farmer je preminula 1970. godine u gotovo potpunom zaboravu. Njen život je ostao tragičan primer kako briljantna karijera može biti upropaštena ozbiljnim ličnim problemima i neadekvatnim tretmanom u sistemu mentalnog zdravlja.
Njena priča ostaje snažan podsetnik na potrebu za saosećanjem i razumevanjem prema onima koji se bore sa sličnim izazovima.
Farmer je na neki način ostala zapamćena kao jedna od najlepših i najtalentovanijih žena svog vremena, ali i kao tragičan lik čija priča nosi važnu pouku o ljudskoj patnji i potrebi za empatijom i podrškom.