SUROGAT KOJI JE POŠAO PO ZLU: Rodila je blizance, a onda se SVE preokrenulo! (FOTO)

Iznajmljivanje materice, odnosno surogat majčinstvo, je sve popularniji trend. Do sada rezervisan samo za slavne, sve više "običnih" žena odlučuje se za ovaj metod, a lekari uveravaju da je ceo proces sasvim jednostavan. Međutim, kada su u igri velike stvari poput trudnoće, a pritom je tu i ljudski faktor, stvari postaju zamršene, o čemnu svedoči priča Džesike Alen (31) iz Kalifornije.

- I treći dan nakon mog carskog reza i dalje sam nekontrolisano plakala, ljuta što gospođa Liu (biološka majka blizanaca koje sam rodila za nju) ne planira da ispuni svoje obećanje.

Naime, u ugovoru koji smo potpisale, a kojim se ona obavezala da će mi uslugu platiti 35.000 dolara, pisalo je i da će mi biti dozvoljeno da provedem sat vremena sa bebama pre nego što ih otpuste iz bolnice. Međutim, gospođa Liu i bebe (Majk i Maks), kako su mi rekli, odavno su otišli iz bolnice. Nisam stigla da ih pogledam ni na sekund - odmah nakon porođaja sestre su ih odnele, a sutradan me je gospođa Liu posetila na 10 minuta i pokazala mi slike blizanaca.

- Baš izgledaju različito - prokomentarisala sam, a ona je brže-bolje sklonila telefon od mene.

Tada nisam znala da sam jednom rečenicom pogodila u centar. Ne samo da Majk i Maks nisu bili identični blizanci - imali su sasvim drugačiji DNK. Majk izgleda kao Azijac, ali Maks izgleda kao mešavina bele i crne osobe. Sada znam da je to tako jer je zapravo moj - priča Džesika svoju neverovatnu priču.

Ispostavilo se da se u njenom slučaju deslo nešto izvanredno retko - superfetacija, stanje u kome već trudna žena ponovo zatrudni.

Džesika je odluku o surogat majčinstvu donela šest meseci nakon što je rodila drugo dete - želela je da ostane kući sa decom umesto da radi, ali je želela i prihode, pa joj se ovo učinilo kao najbolja opcija.

- Otišla sam kući i oporavljala sam se od carskog reza. Pokušavala sam da svoje sumnje potvrdim sa agencijom koja je i spojila mene i gospođu Liu, ali nisu bili spremni na saradnju. A onda sam jednog dana dobila poruku od nje. Poslala mi je sliku beba i pitanje: "Nisu isti, zar ne? Jesi se ikad zapitala zašto su tako različiti?".

Par nedelja kasnije, decu je odvela na DNK testove, i ispostavilo se da je Majk njen, a Maks moj. Par dana kasnije, kontaktirali su me iz agencije da mi kažu da je gospođa Liu zvala i tražila nekoga da vodi računa o Maksu, jer ona "nije htela da ima išta sa njim". A onda mi je uskoro i stigao zahtev za kompenzaciju od nje, na cifru od 20.000 dolara.

Suprug i ja smo već potrošili dobar deo para koje smo dobili od nje, ali morali smo da se snađemo i preuzmemo Maksa. Na moje gađenje i užas, gospođa Liu je rekla da, ukoliko ne isplatimo traženu sumu, daće Maksa na usvajanje. Morali smo da platimo da bismo usvojili rođenog sina - koliko je to morbidno?

Za početak smo angažovali advokata koga smo platili 3.000 dolara, i on je uspeo da smanji cenu. I ne samo to, uspeo je i da natera agenciju koja nas je i spojila da plati deo troškova.

Sada uživamo u našem sinu kome smo dali ime Malači. Raste u sjajnog dečaka i obožava svoju stariju braću. Ne kajem se što sam bila surogat majka jer to znači da bih se kajala i što sada imam svog sina. Samo želim da nateram druge žene da malo razmisle o surogat majčinstvu - deluje lako, ali može da se pretvori u noćnu moru. A nekada, kao u mom slučaju, iz noćne more može da izroni nešto predivno.