СУРОГАТ КОЈИ ЈЕ ПОШАО ПО ЗЛУ: Родила је близанце, а онда се СВЕ преокренуло! (ФОТО)

Изнајмљивање материце, односно сурогат мајчинство, је све популарнији тренд. До сада резервисан само за славне, све више "обичних" жена одлучује се за овај метод, а лекари уверавају да је цео процес сасвим једноставан. Међутим, када су у игри велике ствари попут трудноће, а притом је ту и људски фактор, ствари постају замршене, о чемну сведочи прича Џесике Ален (31) из Калифорније.

- И трећи дан након мог царског реза и даље сам неконтролисано плакала, љута што госпођа Лиу (биолошка мајка близанаца које сам родила за њу) не планира да испуни своје обећање.

Наиме, у уговору који смо потписале, а којим се она обавезала да ће ми услугу платити 35.000 долара, писало је и да ће ми бити дозвољено да проведем сат времена са бебама пре него што их отпусте из болнице. Међутим, госпођа Лиу и бебе (Мајк и Макс), како су ми рекли, одавно су отишли из болнице. Нисам стигла да их погледам ни на секунд - одмах након порођаја сестре су их однеле, а сутрадан ме је госпођа Лиу посетила на 10 минута и показала ми слике близанаца.

- Баш изгледају различито - прокоментарисала сам, а она је брже-боље склонила телефон од мене.

Тада нисам знала да сам једном реченицом погодила у центар. Не само да Мајк и Макс нису били идентични близанци - имали су сасвим другачији ДНК. Мајк изгледа као Азијац, али Макс изгледа као мешавина беле и црне особе. Сада знам да је то тако јер је заправо мој - прича Џесика своју невероватну причу.

Испоставило се да се у њеном случају десло нешто изванредно ретко - суперфетација, стање у коме већ трудна жена поново затрудни.

Џесика је одлуку о сурогат мајчинству донела шест месеци након што је родила друго дете - желела је да остане кући са децом уместо да ради, али је желела и приходе, па јој се ово учинило као најбоља опција.

- Отишла сам кући и опорављала сам се од царског реза. Покушавала сам да своје сумње потврдим са агенцијом која је и спојила мене и госпођу Лиу, али нису били спремни на сарадњу. А онда сам једног дана добила поруку од ње. Послала ми је слику беба и питање: "Нису исти, зар не? Јеси се икад запитала зашто су тако различити?".

Пар недеља касније, децу је одвела на ДНК тестове, и испоставило се да је Мајк њен, а Макс мој. Пар дана касније, контактирали су ме из агенције да ми кажу да је госпођа Лиу звала и тражила некога да води рачуна о Максу, јер она "није хтела да има ишта са њим". А онда ми је ускоро и стигао захтев за компензацију од ње, на цифру од 20.000 долара.

Супруг и ја смо већ потрошили добар део пара које смо добили од ње, али морали смо да се снађемо и преузмемо Макса. На моје гађење и ужас, госпођа Лиу је рекла да, уколико не исплатимо тражену суму, даће Макса на усвајање. Морали смо да платимо да бисмо усвојили рођеног сина - колико је то морбидно?

За почетак смо ангажовали адвоката кога смо платили 3.000 долара, и он је успео да смањи цену. И не само то, успео је и да натера агенцију која нас је и спојила да плати део трошкова.

Сада уживамо у нашем сину коме смо дали име Малачи. Расте у сјајног дечака и обожава своју старију браћу. Не кајем се што сам била сурогат мајка јер то значи да бих се кајала и што сада имам свог сина. Само желим да натерам друге жене да мало размисле о сурогат мајчинству - делује лако, али може да се претвори у ноћну мору. А некада, као у мом случају, из ноћне море може да изрони нешто предивно.