Sutra slavimo VAVEDENJE, dan kada se ČUDA dešavaju – Na praznik svoje ZAŠTITNICE svaka ŽENA bi morala da uradi jednu stvar
Srpska pravoslavna crkva i vernici 4. decembra obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki hrišćanski praznik. Prema predanju, ona je bila prva zavetovana devica u istoriji hrišćanstva, uvedena u hram u Jerusalimu još kao trogodišnje dete.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. decembra obeležavaju Svetog prepodobnog Grigorija Dekapolita, koji se slavi i kao Pretprazništvo Vavedenja Presvete Bogorodice.
Vavedenje Presvete Bogorodice, koje se još naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica slavi se 4. decembra, a u crkvenom kalendaru ovaj dan obeležen je crvenim slovom.
Vavedenje spada u jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, i jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.
Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će ako budu imali porod dati bebu u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram. Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, “predati Bogu na službu”.
– Napred su išle device, sa zapaljenim svećama, a za njima presveta Deva, ukrašena carskim blagoljepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj – zapisano je u “Prologu” vladike Nikolaja Velimirovića.
Slava manastira Hilandar
Vavedenje Presvete Bogorodice je slava manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.
Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.
Na pravoslavnim ikonama posvećenim ovom prazniku slika se Bogorodica u pratnji devojaka sa upaljenim voštanicama, ali se takođe slika i scena iz jerusalimskog hrama, u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. Vavedenje je takođe i krsna slava u mnogim porodicama, kao i slava manastira Hilandar.
O Vavedenju Presvete Bogorodice
Vavedenje se slavi kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. U svečanoj povorci, Marija je išla između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je bila do svoje 12 godine. Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
U selima u južnom Pomoravlju žene koje nemaju decu, odlaze u manastir Crkvicu, gde se na Vavedenje mole kako bi dobile porod.
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
