Sutra su PETROVSKE POKLADE, poslednji DAN KADA SE JEDE MESO - Lilanje, preskakanje vatre i OVE običaje gledajte da ISPOŠTUJETE

Sutra se obeležavaju i Petrovske poklade, koje kod Srba predstavljaju poslednji dan pred Petrovdanski post - poslednji dan kada se pred Petrovdan jede meso.

Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.

Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Petrovske poklade - zadnji dan kada se pre Petrovdana jede meso!

Već dan posle počinje post. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Nedelja pred početak posta naziva se pokladna, odnosno trapava nedelja. Ova, koja je sada u toku, pokladna je nedelja Petrovskog posta i tokom nje u našem narodu postoje određena pravila i običaji.

Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.

Stari kažu da se na sutrašnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana.

Kao i kod drugih poklada, priprema se mrsna gozba, po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile. Lile su buktinje od osušene brezine ili trešnjine kore.

Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: "Lila gori žito rodi", ili "Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode". Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane. Veruje se da će ona kuća koja nagradi lilare, čitave godine biti od napretka!

Običaj je i da devojke skupe slamu na gomilu i zapale na seoskoj utrini. Tu potom dolaze lilari i ostala omladina, pa svi zajedno slave i vesele se igrajući oko vatre, a muškarci se takmiče u preskakanju plamena.

Naravno, gozba je takođe propratni deo slavlja, zbog hrane koju su lilari sakupili u selu. Što se tiče drugih običaja pred Petrovski post, postoji pravilo u Istočnoj Srbiji prema kom se na pokladni dan nikako ne valja češljati, jer može "sva kosa opasti s glave".