U petak je Mitrovdan, 5. NAJVEĆA SRPSKA SLAVA - Evo zašto je bitno da imate buket BOSILJKA, jedan običaj je posebno važan uoči praznika
Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak obeležavaju Mitrovdan, pravoslavni praznik posvećen Dimitriju Solunskom. Važi za jednu od najvećih slava u Srbiji i za njega se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.
Srpska pravoslavna crkva slavi u petak praznik Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu poznat kao Mitrovdan, u znak sećanja na stradanje i smrt ovog svetitelja. Slave ga Srbi, Rusi i Grci. Verovanje kaže da ostanemo kod kuće.
Mitrovdan je 5.najveća srpska slava, a veruje se i da pomaže svakome ko prizove njegovo ime. Prema narodnom predanju i žitijima svetaca, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zato taj svetac nazvan Mirotočivi.
Narod veruje da se po Mitrovdanu može predskazati i kakva će zima biti. Ako na dan 8. novembra, kad se slavi Sveti Dimitrije, bude mraza, kažu da će biti duga i hladna zima sa mnogo snega. Svi priželjkuju da Mitrovdan bude sunčan, jer je tada prognoza drugačija...
Kažu da sunce na ovaj veliki praznik najavljuje blagu zimu. Nasuprot tome, ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila. Mnogo je narodnih običaja koji se vezuju za ovu slavu.
Jedan od najvažnijih je da se na taj dan ostane kod kuće, jer će - u suprotnom - cele godine biti van nje i noćiti po tuđim kućama. Ovo ne važi za one koji slave ili idu na slavu kod rodbine ili bliskih prijatelja, ali i njima je bolje da noće kod svoje kuće.
U Srbiji postoji i verovanje da na ovaj dan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bila bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Od Mitrovdana se, veruje narod, svakog dana može očekivati snažna zima.
Zato je se i pevala pesma "Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrovdanak, hajdučki rastanak", a glavno verovanje je da svi veliki poslovi treba da se završe pre ovog praznika.
Važan segment na koji treba obratiti pažnju je svećenje vodice. Domaćica pripremi jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, malu sveću, kadionicu sa briketom i tamjanom, i spisak ukućana. Sve ovo se postavlja na sto u sobi u kojoj se nalazi ikona. Onda dolazi parohijski sveštenik koji obavlja svećenje vodice. Dobro bi bilo da svi ukućani budu prisutni kad se sveti vodica, i to je razlog zbog kojeg se sveštenik ranije najavljuje. Kad se vodica osveti, svi ukućani treba da popiju po malo, a ostatak se koristi za pravljenje slavskog kolača.
Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).
