У петак је Митровдан, 5. НАЈВЕЋА СРПСКА СЛАВА - Ево зашто је битно да имате букет БОСИЉКА, један обичај је посебно важан уочи празника
Српска православна црква и верници у петак обележавају Митровдан, православни празник посвећен Димитрију Солунском. Важи за једну од највећих слава у Србији и за њега се везује велики број народних обичаја и веровања.
Српска православна црква слави у петак празник Светог Димитрија Солунског, у народу познат као Митровдан, у знак сећања на страдање и смрт овог светитеља. Славе га Срби, Руси и Грци. Веровање каже да останемо код куће.
Митровдан је 5.највећа српска слава, а верује се и да помаже свакоме ко призове његово име. Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Народ верује да се по Митровдану може предсказати и каква ће зима бити. Ако на дан 8. новембра, кад се слави Свети Димитрије, буде мраза, кажу да ће бити дуга и хладна зима са много снега. Сви прижељкују да Митровдан буде сунчан, јер је тада прогноза другачија...
Кажу да сунце на овај велики празник најављује благу зиму. Насупрот томе, ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до априла. Много је народних обичаја који се везују за ову славу.
Један од најважнијих је да се на тај дан остане код куће, јер ће - у супротном - целе године бити ван ње и ноћити по туђим кућама. Ово не важи за оне који славе или иду на славу код родбине или блиских пријатеља, али и њима је боље да ноће код своје куће.
У Србији постоји и веровање да на овај дан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или била безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна. Од Митровдана се, верује народ, сваког дана може очекивати снажна зима.
Зато је се и певала песма "Ђурђев данак хајдучки састанак, Митровданак, хајдучки растанак", а главно веровање је да сви велики послови треба да се заврше пре овог празника.
Важан сегмент на који треба обратити пажњу је свећење водице. Домаћица припреми једну посуду са водом, букет босиљка, малу свећу, кадионицу са брикетом и тамјаном, и списак укућана. Све ово се поставља на сто у соби у којој се налази икона. Онда долази парохијски свештеник који обавља свећење водице. Добро би било да сви укућани буду присутни кад се свети водица, и то је разлог због којег се свештеник раније најављује. Кад се водица освети, сви укућани треба да попију по мало, а остатак се користи за прављење славског колача.
Дан уочи славе, домаћица куће меси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог теста (брашно и вода). На централном делу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побеђује).