"ZA VIŠAK KILOGRAMA KRIVIM SVOJU MAJKU": Književnica upozorava na tesnu vezu između roditeljske brige i gojaznosti
Mama i tata moraju da nauče ne samo da daju zdravu hranu, već i da procene potrebne porcije.
Stručnjaci zabranjuju reč "debljina" jer je, kako navode, odraz nepoštovanja. Umesto toga preporučuju korišćenje fraza kao što su "gojaznost" ili "hronična disregulacija apetita".
No, Dženi Murej misli da je to besmislica jer, prema podacima NHS-a, jedno od desetoro dece ima prekomernu težinu i to u predškolskom uzrastu, kada napune sedmu godinu - brojke rastu, a posle 11. rođendana one postaju zabrinjavajuće.
GOJAZNOST HRANE EMOCIJE! Lujza Hej otkriva kako da mislima podstaknete mršavljenje
Ukidanjem reklamiranja slatkiša sprečavaju gojaznost dece
Pitanje koje se ovde nameće jeste pitanje odgovornosti. Ako su deca gojazna, ko je za to kriv? Logičan odgovor bi bio "pa oni što ih hrane", a to su, kao što i sami znate, roditelji.
Dženi, autorka knjige "Fat Cow, Fat Chance", smatra da se stvari trebaju nazivati pravim imenom:
- Kao nekadašnja debeljuca mogu da tvrdim da deca na igralištu neće koristiti ljubazne termine. Ne, oni će ti u lice reći "debela". I to ako su blagi. Ja sam kilograme skinula kasno, tek u svojim šezdesetim, i to zahvaljujući operaciji, ali za decu postoji nešto što se zove preventiva - navodi ona.
Ovomesečni nalazi Britanskog udruženja dijetetičara otkrili su da su roditelji odgovorni za dečju gojaznost.
U nekim slučajevima, problem je jednostavan. Previše nezdrave hrane se stavlja na sto, često se naručuje hrana za poneti. Roditelji su pod pritiskom ili imaju previše posla i nemaju vremena da se bave kuvanjem i pripremom zdrave hrane. Najlakše je uzeti pljeskavicu ili napraviti picu. Ali, dugoročne konsekvence su zastrašujuće.
- U mom slučaju hrana nije bila problem, moja majka je bila divna kuvarica koja je znala da spremi hranljiv obrok. Međutim, ona je uništila moj odnos sa hranom. Kako? Tako što nikada nije poštovala kada kažem "sita sam", uprkos činjenici da su porcije bile prevelike; ona bi se na te reči uvredila, stvarajući mi osećaj srama. "Provela sam celo jutro kuvajući, želim da vidim čist tanjir", govorila mi je, a ja sam htela da joj ugodim. I tako godinama - ističe Murej, a prenosi "Dailymail".
Shodno tome, njena sposobnost da sluša svoj apetit i prestane da jede kada više nije gladna - nepovratno je uništena. Roditelji moraju da nauče ne samo da daju zdravu hranu, već i da procene potrebne porcije.
- Još jedan loš obrazac koji je moja majka sledila jeste konstantna dijeta kojoj se podvrgavala. To mi je stvorilo odbojnost prema mršavosti i konstantnu anksioznost oko mog izgleda. Razorilo me je - objašnjava Dženi.
Ona takođe ističe da kao roditelji treba da budemo svesni štete koju možemo da nanesemo sopstvenim ponašanjem. Moramo da znamo da gojaznost u detinjstvu može dovesti do dijabetesa tipa 2, bolesti koja dalje dovodi do gubitka vida, moždanog udara, otkazivanja bubrega i gubitka udova.
Prehrambena industrija bi mogla bolje da reguliše količinu šećera i soli, a nezdravu hranu ne bi trebalo reklamirati mladima. Ali, na kraju, odgovornost roditelja je da kupuju zdravu hranu.
Šema u Švedskoj nudi roditeljima savetovanje o ishrani i vežbanju, počevši od perioda kada beba napuni osam meseci. Rani početak može biti dobra stvar, ali znajte da nikad nije kasno.
- Samo nemojte čekati da vaše dete napuni 60 godina. Vas odavno nema, a ono mora samo da se uči zdravom odnosu sa hranom - poručuje Dženi.
