"ЗА ВИШАК КИЛОГРАМА КРИВИМ СВОЈУ МАЈКУ": Књижевница упозорава на тесну везу између родитељске бриге и гојазности
Мама и тата морају да науче не само да дају здраву храну, већ и да процене потребне порције.
Стручњаци забрањују реч "дебљина" јер је, како наводе, одраз непоштовања. Уместо тога препоручују коришћење фраза као што су "гојазност" или "хронична дисрегулација апетита".
Но, Џени Муреј мисли да је то бесмислица јер, према подацима НХС-а, једно од десеторо деце има прекомерну тежину и то у предшколском узрасту, када напуне седму годину - бројке расту, а после 11. рођендана оне постају забрињавајуће.
ГОЈАЗНОСТ ХРАНЕ ЕМОЦИЈЕ! Лујза Хеј открива како да мислима подстакнете мршављење
Укидањем рекламирања слаткиша спречавају гојазност деце
Питање које се овде намеће јесте питање одговорности. Ако су деца гојазна, ко је за то крив? Логичан одговор би био "па они што их хране", а то су, као што и сами знате, родитељи.
Џени, ауторка књиге "Фат Cow, Фат Chance", сматра да се ствари требају називати правим именом:
- Као некадашња дебељуца могу да тврдим да деца на игралишту неће користити љубазне термине. Не, они ће ти у лице рећи "дебела". И то ако су благи. Ја сам килограме скинула касно, тек у својим шездесетим, и то захваљујући операцији, али за децу постоји нешто што се зове превентива - наводи она.
Овомесечни налази Британског удружења дијететичара открили су да су родитељи одговорни за дечју гојазност.
У неким случајевима, проблем је једноставан. Превише нездраве хране се ставља на сто, често се наручује храна за понети. Родитељи су под притиском или имају превише посла и немају времена да се баве кувањем и припремом здраве хране. Најлакше је узети пљескавицу или направити пицу. Али, дугорочне консеквенце су застрашујуће.
- У мом случају храна није била проблем, моја мајка је била дивна куварица која је знала да спреми хранљив оброк. Међутим, она је уништила мој однос са храном. Како? Тако што никада није поштовала када кажем "сита сам", упркос чињеници да су порције биле превелике; она би се на те речи увредила, стварајући ми осећај срама. "Провела сам цело јутро кувајући, желим да видим чист тањир", говорила ми је, а ја сам хтела да јој угодим. И тако годинама - истиче Муреј, а prenosi "Dailymail".
Сходно томе, њена способност да слуша свој апетит и престане да једе када више није гладна - неповратно је уништена. Родитељи морају да науче не само да дају здраву храну, већ и да процене потребне порције.
- Још један лош образац који је моја мајка следила јесте константна дијета којој се подвргавала. То ми је створило одбојност према мршавости и константну анксиозност око мог изгледа. Разорило ме је - објашњава Џени.
Она такође истиче да као родитељи треба да будемо свесни штете коју можемо да нанесемо сопственим понашањем. Морамо да знамо да гојазност у детињству може довести до дијабетеса типа 2, болести која даље доводи до губитка вида, можданог удара, отказивања бубрега и губитка удова.
Прехрамбена индустрија би могла боље да регулише количину шећера и соли, а нездраву храну не би требало рекламирати младима. Али, на крају, одговорност родитеља је да купују здраву храну.
Шема у Шведској нуди родитељима саветовање о исхрани и вежбању, почевши од периода када беба напуни осам месеци. Рани почетак може бити добра ствар, али знајте да никад није касно.
- Само немојте чекати да ваше дете напуни 60 година. Вас одавно нема, а оно мора само да се учи здравом односу са храном - поручује Џени.
