Ove ŽENE su bile na Svetoj Gori: Sve su prekršile STROGI ZAKON, ali samo jedna je o tome NAPISALA KNJIGU i evo šta je otkrila
Verovanje kaže da je Presveta Bogorodica zastupnica i igumanija cele Svete Gore, te je otuda svim ženama tu pristup zabranjen. Ipak, bilo je onih koje su drevni zakon prekršile, a priča se da je jedna od tih žena svoja iskustva potom prenela u knjigu.
Svake godine Svetu Goru posete hiljade vernika i apsolutno svi su muškarci. Ženama je dozvoljeno jedino da kristare oko ovog grčkog poluostrva i tako izdaljine vide obrise “monaške republike” u Egejskom moru. O tome zašto je ženama zabranjeno da stupe na Svetu Goru postoji nekoliko legendi, ali i nešto “svetovnije” objašnjenje
Ako sutra ZAGRMI ne smete se PREKRSTITI! Narod veruje ako NEBO PUCA na SVETOG ILIJU nešto VELIKO se DEŠAVA
ČUDO NA OSTROGU o kojem SVI PRIČAJU: Devojku obuzeli demoni, a vernicima se UKAZAO LIK SVETOG VASILIJA
Prema legendi, Bogorodica je jednom plovila sa Svetim apostolom Jovanom ka Kipru kada se podigla velika oluja. To ih je prisililo da pristanu baš na Atosu, kraj današnje luke manastira Iviron.
Bogorodica je izašla na obalu, gde je oduševljena lepotom blagoslovila zemlju i zamolila Isusa da poluostrvo daruje njoj. Tada se začuo glas: “Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje”.
Od tada, Sveta Gora je posvećena Majci Božjoj, zbog čega ni jednoj drugoj ženi nije dozvoljen pristup.
Postoji i praktičnije objašnjenje, prema kojem je ženama zabranjen pristup Svetoj Gori kako ne bi dovodile muške monahe u iskušenje i tako im skretale misli sa molitve i posvećenosti bogu.
Priča kaže da je potom sa Atosa stigao odgovor na ovu, kako je rečeno, izmišljenu tvrdnju: Mariz je Svetu Goru verovatno videla samo sa broda jer jednostavno nije moguće da jedna mlada dama sklona avanturi bude makar i jedan dan neprimećena među nekoliko hiljada monaha.
Tako je sve do 11. veka na poluostrvu tolerisano prisustvo pastira, sve dok vaseljenski patrijarh nije strogo zabranio njihovo prisustvo. Razlog zabrane bio je što su pastirice često znale da izazivaju i uznemiruju monahe, a dešavalo se i da zbog toga manastiri izgube kaluđere., piše Serbiantimes.
Prva žena za koju se zna da je prekršila stari zakon je srpska carica Jelena, žena Dušana Silnog. Sklanjajući se od kuge koja je u to vreme harala ovim prostorima, Jelena je dobila dozvolu da uđe na Atos, ali, kako se veruje, ona nije nogom kročila na tlo svete zemlje, već je nošena. Carica je boravila u palati svog muža kraj manastira Sveti Vasilije, koji je tada vodom bio odvojen od ostatka Svete Gore.
Potom, zbog burnih istorijskih događaja, tokom grčkog ustanka i posle proterivanja Grka iz male Azije, Atos je otvorio vrata mnogim porodicama, među kojima je bilo žena i dece, s tim što su oni ubrzo odatle otišli da ne bi narušavali svetost ovog mesta.
Sa Svete Gore je 1929. proterana i mis Evrope, Grkinja koja je maskirana pokušala da se iskrca na jedno manastirsko pristanište.
Priča se da je iste godine jedna francuska novinarka uspela da čak mesec dana prerušena boravi na Atosu, da obiđe svih 20 manastira i da potom po povratku u Pariz napiše knjigu.
Naime, zna se da je Mariz Šoasi 1929. godine u francuskoj prestonici objavila knjigu „Mesec dana među muškarcima“ (Un mois chez les Hommes. Éditions de France, 1929.), ali i dalje je misterija da li je iskustva koja je u njoj iznela zapravo i proživela. Uglavnom, Mariz se u ovom svom kontroverznom delu vodila nesvakidašnjim stazama, po čemu je bila i poznata, pa se, kako se navodi, prerušila u mladog monaha, krišom ušla na Svetu Goru i tu provela čitav mesec. Ona je potom u knjizi opisala i jednog monaha koji je navodno govorio o telesnoj žudnji, o iskušenjima i griži savesti., piše Blic Žena.
Priča kaže da je potom sa Atosa stigao odgovor na ovu, kako je rečeno, izmišljenu tvrdnju: Mariz je Svetu Goru verovatno videla samo sa broda jer jednostavno nije moguće da jedna mlada dama sklona avanturi bude makar i jedan dan neprimećena među nekoliko hiljada monaha.
Verovatno je da nikada sa sigurnošću nećemo saznati da li je ova knjiga samo plod mašte mlade Parižanke ili je ona zaista uspela da iskusi ono što nijedna žena ne bi smela. Ali zato se čini da, uprkos njoj i drugima koje su prekršile drevni avato, ništa ne može da naruši sveti mir ovog prostora koji je Bogorodica sebi odabrala, ove jedinstvene države pravoslavnih monaha koja traje preko hiljadu godina.
