"Bog nam šalje ekstremnu oluju!" Otac Predrag Popović UKAZAO na velike promene koje dolaze, SVE ĆE ISPLIVATI na videlo

Sveštenika Predraga Popovića ljudi rado slušaju i žele da čuju šta ima da kaže po pitanju raznih događaja i pojava. Veoma je ugledan i priznat od strane javnosti. 

Popović se vrlo rado osvrće na aktuelna zbivanja i svi uvek rado poslušaju ono što ima da kaže, jer je koncizan i vrlo često pogađa suštinu. 

Otac Predrag ovoga puta oglasio se povodom razornih vremenskih nepogoda koje su pogodile našu državu i uporedio ih sa onim što se dešava na mikroplanu, u međuljudskim svakodnevnim odnosima.

-Kad oluje dođu onda će spasti šminke i proveriće se kvalitet materijala od kojeg smo sebe zidali. Često puta slušam ljude koji su jaki na rečima, ali kad nevolje dođu onda zaćute, pobegnu i povuku se. Takvih je danas mnogo. Viđam to svakodnevno. Najveće kukavice su oni koji napadaju sebi bliske ljude. Uporno traže izgovore za svoju mržnju i iskaljuju gnev na svoje najbliže. Nažalost i takvih je dosta. Nesrećni i nezadovoljni ljudi sa malo ljubavi u srcu svome. Takvi su oluja sama po sebi. No Bog često resetuje naš život, pa nam po svojoj milosti da neku eksternu oluju koja najbolje pokaže naše nedostatke. A najgore je to što ne popravljamo te nedostatke već kažemo: "Dobro da je prošlo!" Prošlo, a ništa niklo nije. Čak i iz požara ili vulkanske lave nastane veoma plodna zemlja, a mnogi ostanu jalovi do kraja te ih ništa ne može učiniti rodnim drvetom sa kojeg druge treba zasititi. A onda opet oluja, pa se vidi plitkost korena ili pak njegova jačina. Oluja je vidovdan naše ličnosti i ljubavi - poručio je otac Peđa. 

Predrag Popović (sveštenik Srpske pravoslavne crkve, oženjen Ivanom, otac Teodore, Petra i Pavla), od oca Duška i majke Smiljane, rođen je 23. decembra 1983. godine u Slavonskom Brodu, gde je i započeo osnovno školovanje. Ratna dešavanja početkom devedesetih godina primoravaju njegovu porodicu na preseljenje u Vrnjačku Banju, gde pohađa osnovnu školu „Popinski borci“. Srednjoškolsko obrazovanje stiče u kraljevačkoj elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“, a nakon toga upisuje Bogoslovski fakultet u Beogradu, gde diplomira na predmetu Pastirska psihologija, kod sadašnjeg patrijarha, a tada vladike Porfirija, na temu „Samoljublje u duhovnom i duševnom životu.

Najpre je kao veroučitelj službovao u školi „Popinski borci“, potom u OŠ „Akademik Radomir Lukić“ u Miloševcu, da bi, pošto ga je episkop požarevačko-braničevski Ignatije 16. oktobra 2011. rukopoložio u čin đakona – prešao u Svilajnac. Tamo je radio kao katiheta u srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj školi sa domom učenika (gde je oformio kabinet za versku nastavu i organizovao takmičenje za učenike koji su u velikom broju pohađali ovaj predmet), a ujedno bio i koordinator verske nastave.

U čin jereja biva rukopoložen 29. jula 2012. godine, a tri dana kasnije po blagoslovu vladike Ignatija dolazi u svoju prvu parohiju- Rakinac sa Radovanjem (opština Velika Plana).Tokom bezmalo šestogodišnjeg službovanja, u ovim naseljima otac Predrag je ostavio dubok trag. Zahvaljujući njegovim velikim ličnim naporima i harizmi, uz pomoć žitelja Radovanja, firmi i privatnih darodavaca, u obnovljenom parohijskom domu u Spomen kompleksu Radovanjski lug zaživeo je muzej vožda Karađorđa, vođe Prvog srpskog ustanka i rodonačelnika dinastije Karađorđevića.

Prvog maja 2018. otac Predrag dolazi u Veliku Planu gde služi pri crkvi Svetih apostola Vartolomeja i Varnave, a biva postavljen i za starešinu crkve Vaskrsenja Svetog Lazara Četvorodnevnika pri kapeli na gradskom groblju.