"Бог нам шаље екстремну олују!" Отац Предраг Поповић УКАЗАО на велике промене које долазе, СВЕ ЋЕ ИСПЛИВАТИ на видело

Свештеника Предрага Поповића људи радо слушају и желе да чују шта има да каже по питању разних догађаја и појава. Веома је угледан и признат од стране јавности. 

Поповић се врло радо осврће на актуелна збивања и сви увек радо послушају оно што има да каже, јер је концизан и врло често погађа суштину. 

Отац Предраг овога пута огласио се поводом разорних временских непогода које су погодиле нашу државу и упоредио их са оним што се дешава на микроплану, у међуљудским свакодневним односима.

-Кад олује дођу онда ће спасти шминке и провериће се квалитет материјала од којег смо себе зидали. Често пута слушам људе који су јаки на речима, али кад невоље дођу онда заћуте, побегну и повуку се. Таквих је данас много. Виђам то свакодневно. Највеће кукавице су они који нападају себи блиске људе. Упорно траже изговоре за своју мржњу и искаљују гнев на своје најближе. Нажалост и таквих је доста. Несрећни и незадовољни људи са мало љубави у срцу своме. Такви су олуја сама по себи. Но Бог често ресетује наш живот, па нам по својој милости да неку екстерну олују која најбоље покаже наше недостатке. А најгоре је то што не поправљамо те недостатке већ кажемо: "Добро да је прошло!" Прошло, а ништа никло није. Чак и из пожара или вулканске лаве настане веома плодна земља, а многи остану јалови до краја те их ништа не може учинити родним дрветом са којег друге треба заситити. А онда опет олуја, па се види плиткост корена или пак његова јачина. Олуја је видовдан наше личности и љубави - поручио је отац Пеђа. 

Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код садашњег патријарха, а тада владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу.

Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.

У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију- Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у Спомен комплексу Радовањски луг заживео је музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.

Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника при капели на градском гробљу.