Da li je vreme da pronađete novog partera? AKO OVO NEMATE U PARTNERSKOM ODNOSU VREME JE DA GA PREKINETE! 

Koliko puta u životu nam je bio potreban neko, samo, eto, da bude tu? Svaka od nas bi rekla – nebrojeno. Ne mora ništa da kaže, da uradi, da nas odmeni, već samo da bude tu. Mnogo je situacija kada nam je potrebno nečije, čak i nemo, prisustvo. Koliko god da smo hrabre, idemo grlom u jagode, imamo rešenje za svaku situaciju, čak i onu koju nismo mogle ni da predvidimo, bilo bi lakše, samo da je neko bio tu.

Dete od roditelja očekuje da bude tu, u svakoj situaciji. Kada prvi put načini korak, igra se sakrivanja, traži zaturenu igračku ili ga vode lekaru na vakcinaciju. Podrazumeva se da je roditelj tu, nekad ispred, nekad iza deteta. Osećaj da je tu, za dete je od neprocenjive važnosti. Daje osećanje sigurnosti i zaštićenosti. Sigurno ste imale prilike da vidite decu kako se rasplaču kada roditelj nestane sa njihovog vidika. „Tu sam” je dovoljno da se dete uteši.

Od onog trenutka kada roditelji nisu više najtvrđa linija odbrane od životnih Scila i Haribdi, otvara se prostor ili, bolje rečeno, napravi se prostor da nam neko drugi bude tu. Roditelji su, ako smo srećni da ih još uvek imamo – tu; znamo to, osećamo, ali ima onih situacija kada želimo da ih poštedimo od naših životnih oluja.

Dovoljno je što su sa nama preležali boginje, kretali u vrtić, prvi razred, srednju školu, polagali maturu, diplomirali, brisali nam suze zbog prvih ljubavi, kuražili za prvi posao, istinski se radovali našoj sreći, tugovali kada smo bile tužne. Roditelji su zaista neko ko je bio i ostao tu.

Dođu onda situacije kada ih treba poštedeti problema u partnerskoj vezi, sa decom, prijateljima, kolegama na poslu. Ne, ne treba od njih kriti istinu, ali nema ni preke potrebe da ih preplavimo onim kroz šta su i sami prolazili, uz to imali reprizu i sa nama i, ako smo te sreće, i sa našom braćom i/ili sestrama.

Ceo tekst pročitajte na tosamja.media.